JRS-33
JUGOSLOVENSKI RAČUNOVODSTVENI STANDARD
RAČUNOVODSTVENI SOFTVER

A. U V O D

Računovodstveni softver je softverski proizvod koji se primenjuje za obradu računovodstvenih podataka i dobijanje računovodstvenih informacija.

Cilj standarda JRS-33 je da definiše elemente kvaliteta računovodstvenog softvera, da obaveže proizvođače da softver projektuju saobrazno ovom standardu.

Standard obezbedjuje osnove za utvrdjivanje metoda i načina ocene kvaliteta i/ili atesta računovodstvenog softvera.

Ocenu /atestiranje računovodstvenog softvera sprovodi nadležan organ Saveza računovodja i revizora Jugoslavije.

Standard je namenjen proizvođačima i korisnicima računovodstvenog softvera, inspekcijskim i revizorskim organima.

Standard se sastoji iz 2 dela:

· Opšte karakteristike računovodstvenog softvera

· Posebne (aplikativne) karakteristike računovodstvenog softvera

Standard je primenljiv za sve nivoe složenosti računovodstvenog softvera i sve nivoe računarskih sistema, pri čemu i proizvođač i korisnik treba precizno da odrede svoje funkcionalne potrebe i zahteve kvaliteta.

Standard je zasnovan na načelima 2,3,4,5,6,8,9,11,12,14,16,17,18,19 i 21 iz Kodeksa jugoslovenskih načela i usvojenih računovodstvenih standarda.

Standard se bazira na primeni IV i VII direktive EEZ.

Opšte karakteristike ovog standarda kao osnovu koriste Međunarodne softverske standarde:

· ISO/IEC 9126 Software product evaluation Quality characteristics and quidelines for their use

· ISO/IEC DIS 12119 Software packages Quality requirements and testing

· ISO/IEC DIS 9126-1 Software product evaluation General Guide

· JUS ISO 9000-3 Standardi za upravljanje kvalitetom i obezbedjenje kvaliteta softvera.

Posebne karakteristike ovog standarda kao osnovu koriste:

· Zakon o računovodstvu, (1993. )

· Jugoslovenski računovodstveni standardi 130., (1992)

Standard pod B koristi se zajedno sa objašnjenjima pod C i polazištem za donošenje Jugoslovenskih računovodstvenih standarda.

JRS-33
JUGOSLOVENSKI RAČUNOVODSTVENI STANDARD
RAČUNOVODSTVENI SOFTVER

B. S T A N D A R D

I   O P Š T E K A R A K T E R I S T I K E

33.1. Standardom JRS 33 utvrđena je obaveza proizvođača/isporučioca računovodstvenog softvera da uz softverski proizvod isporuči i "Opšti priručnik" u kome su opisane sve značajne i bitne Opšte i Posebne (aplikativne) karakteristike.

33.2. Opšti priručnik će služiti kao osnovni dokumentacioni materijal za ocene, ateste i revizije računovodstvenog softvera.

33.3. Opšti priručnik definiše:

· elemente i karakteristike kojim isporučilac prezentira softverski proizvod

· strukturu računovodstvenog softvera

· aplikacije softverskog proizvoda

· dokumentaciju softverskog proizvoda

· elemente okruženja koji bliže određuju primenljivost i način rada softverskog proizvoda

· podršku koju proizvođač/isporučilac softverskog proizvoda pruža korisniku tokom instalacije (uvođenja), eksploatacije , održavanja i modernizacije.

33.4. Softverski proizvod se identifikuje sa: proizvođač softverskog proizvoda, ime sof.proizvoda, verzija, datum izdavanja. Opciono se daje: šifra sof.proizvoda, kataloški broj za naručivanje.

33.5. Opis konfiguracije računarskog hardvera, na kome se softverski proizvod primenjuje sadrži:

· proizvođač računara

· vrsta i tip računara

· centralni procesor: glavne karakteristike

· veličina glavne (operativne) memorije

· podsistem spoljne memorije: vrsta i glavne karakteristike

· podsistem periferija: vrsta i glavne karakteristike

· komunikacioni podsistem: vrsta i glavne karakteristike

· komunikaciona mreža

· maksimalan broj korisničkih terminala

· medii: vrsta, formati.

· Detalji hardverske konfiguracije zavise od veličine računara (detaljnije za host računarski sistem, sa manje detalja za PC računar).

33.6. Opis sistemskog softvera uključuje:

· operativni sistem

· programski jezik

· programi za upravljanje bazom podataka

· komunikacioni programi

· pomoćni sistemski programi

· posebni softverski alati

· ograničenja (zahtevane verzije softvera i sl.)

· Detalji opisa sistemskog softvera zavise od veličine računara.

KVALITETNE KARAKTERISTIKE SOFTVERSKOG PROIZVODA

33.7. Kvalitet je karakteristika softverskog proizvoda kojom se zadovoljavaju zahtevi i potrebe korisnika. Standardom JRS33 se definišu 6 glavnih karakteristika kvaliteta softverskog proizvoda:

· Funkcionalnost (functionality)

· Pouzdanost (reliability)

· Upotrebljivost (usability)

· Efikasnost (efficiency)

· Održavanje (maintainability)

· Prenosivost (portability)

FUNKCIONALNOST

33.8. Funkcionalnost je karakteristika kojom se utvrđuje ispravnost rada pojedinih funkcija softverskog proizvoda.

Funkcionalnost propisuje šta softverski proizvod treba da čini da bi ispunio postavljene zahteve.

33.9. U opštem priručniku mora da se navede struktura poslovnih funkcija aplikacije za koju je napravljen softverski proizvod i struktura funkcija softverskog proizvoda; analiza funkcionalnosti se primenjuje na ove funkcije.

33.10. Softverski proizvod je modularan ukoliko njegovi delovi moduli mogu da se koriste kao nezavisne celine. Ukoliko je struktura softverskog proizvoda modularna navode se svi njegovi moduli i prikazuje njihova funkcionalna povezanost i zavisnost.

33.11. Funkcionalnost obuhvata analizu 5 podkarakteristika:

· Celishodnost/prikladnost (suitability)

· Tačnost (accurateness)

· Povezanost (interoperability)

· Usaglašenost (compliance)

· Zaštita/sigurnost (security)

33.12 Celishodnost/prikladnost je osobina kojom se utvrđuje prisustvo funkcija, karakteristika,, osobina softverskog proizvoda i pogodnost njihovog korišćenja i načina rada pri izvršavanju određenih zadataka npr. pristup (unos), korišćenje, izmena (ažuriranje) podataka u datotekama i bazama podataka, štampanje izveštaja.

33.13. Treba da postoji:

· opis strukture datoteka i/ili baza podataka

· mogućnost da se utvrdi koji korisnik pristupa datoteci i/ili bazi podataka i sa kojom svrhom

· opis vrste transakcija; uobičajeno podrazumeva: unos podataka, ispravke podataka u datoteci/bazi podataka, pozivanje radnog ekrana (upit), štampanje izveštaja i sl.

· broj transakcija: stvarni i normalizovani (preračunat preko normalizovanog težinskog faktora 1)

· mogućnost da se utvrdi koji korisnik (sa kog terminala) vrši transakciju.

33.14. Tačnost je osobina kojom se utvrđuje tačnost rezultata rada softverskog proizvoda.

33.15. Treba da postoji:

· kontrola tačnosti i kompletnosti podataka u datotekama i/ili bazama podataka

· kontrola otkrivanja gubitaka podataka ili neobrađenost podataka

· kontrola da su podaci u izlaznim informacijama i izveštajima kompletni i tačni i da imaju smisla

· kontrola kompletnosti i tačnosti konverzije source koda u object kod.

33.16. Povezanost je osobina kojom se utvrđuje sposobnost softverskog proizvoda da komunicira sa drugim softverskim proizvodima.

33.17. Usaglašenost je osobina kojom se utvrđuje usaglašenost softverskog proizvoda sa standardima, zakonskim i drugim propisima.

33.18. Opisi, nazivi, termini, definicije, koji se navode u opštoj ili posebnoj dokumentaciji softverskog proizvoda, uključujući programe i podatke, moraju biti terminološki usaglašeni.

33.19. Softverski proizvod treba u svim svojim delovima i/ili modulima da ima usaglašene i jednoobrazno struktuirane interne standarde, kao što su:

a) Definicije, termini, simboli, oznake, skraćenice

b) Način označavanja (klasifikacija i šifriranje svih pojmova softverskog proizvoda)

c) Struktura: informacioni sistem, informacioni podsistem, modul, aplikacija, grupa programa, program, podprogram, procedura

d) Podaci: datoteka/baza podataka, slog, segment baze podataka, grupno polje, polje, tabele podataka, tabele u programskim jezicima

e) Izgled ekrana (mape): zaglavlje, sistem menia, standardni meni, horizontalni meni (menu bar), vertikalni meni (menu popup), sistem ekrana za "pomoć" (help), ekrani za unos podataka i listanje podataka

f) Upotreba funkcionalnih tastera: u sistemu menia, za radne ekrane, u sistemu

ekrana "pomoć", u porukama, za listanje podataka na ekranu, za prekid rada

33.20. Zaštita je osobina kojom se utvrđuju procedure, načini, postupci i standardi da se programi i podaci softverskog proizvoda sačuvaju.

33.21. Svi podaci softverskog proizvoda se moraju zaštititi pomoću sistemskih softverskih alata ili projektnoprogramskim rešenjima aplikacije.

33.22. Zaštita treba da obezbedi:

· efikasnu kontrolu ulaznih podataka (sprečavanje ulaza netačnih, pogrešnih i /ili nelogičnih podataka)

· kontrolu pristupa podacima (sprečavanje slučajnog ili namernog neautorizovanog pristupa)

· integritet podataka (sprečavanje neovlašćene promene, slučajnog ili namernog uništenja podataka)

· integritet podataka u slučaju nestanka struje, ili bilo koje vrste prekida rada računara

· autorizaciju transakcija (mogućnost provere rada aplikacije i korisnika aplikacije)

· izvršavanje obrade na propisani način

· dostavljanje izlaznih informacija i izveštaja autorizovanim korisnicima)

· alternativna rešenja (back up) za slučaju prekida rada računara

· mere za obnovu rada aplikacije (recovery i restart procedure), za slučaj kvara hardvera

33.23. Kontrola pristupa podacima mora da obezbedi:

· Identifikaciju: dodeljivanje jednoznačne šifre svakom korisniku (User ID) i svakom resursu sistema (terminalu, programu, podatku i sl.)

· Proveru autentičnosti: dodeljivanje svakom korisniku lozinke (Password. Identifikacija je javni, a lozinka tajni podatak.

33.24. Poželjno je sprovesti vođenje dnevnika transakcija za svaki terminal i/ili korisnika, za kontrolne svrhe i statističke analize pristupa podacima.

33.25. Izvršavanje funkcija softverskog proizvoda koje imaju ozbiljne posledice (npr. trajno brisanje) treba da ima mogućnost obnavljanja, ili programi treba da daju jasna upozorenja o posledicama i da zahtevaju potvrdu pre izvršavanja komande.

33.26. Softverski proizvod mora da ima propisanu proceduru za rekonstrukciju uništenih podataka.

POUZDANOST

33.27. Pouzdanost je karakteristika softverskog proizvoda da održava utvrđeni (propisani) nivo performansi, pod određenim uslovima i u određenom periodu vremena.

33.28. Nedovoljna pouzdanost softverskog proizvoda je posledica propusta učinjenih u fazi definisanja zahteva, projektovanja i implementacije (uvođenja u rad).

33.29. U opštem priručniku treba da se navedu elementi od kojih zavisi pouzdanost rada, npr. uticaj grešaka koje načini korisnik na pouzdanost rada i načini zaštite.

33.30. Korisniku treba obezbediti da može da kontroliše i hardver i softverski proizvod da bi se sprečio neispravan rad programa, pogrešan prikaz ili gubitak podataka. Ovaj zahtev treba da se ispuni i za slučaj da je:

· kapacitet računara iskorišćen do maksimalnog nivoa

· ulaz netačan a prouzrokovan greškom korisnika, ili od strane drugih programa navedenih u opisu softverskog proizvoda

· jasnih instrukcija u korisničkoj dokumentaciji npr. "nije dozvoljeno".

· Od gornjih zahteva su izuzete samo one greške hardvera i prekida rada operativnog sistema koje nisu prouzrokovane programom npr. korišćenje tastera ili kombinacije tastera za resetovanje rada sistema.

33.31. Pouzdanost obuhvata analizu 3 podkarakteristike:

· Učestanost prekida (maturity)

· Tolerancija greške (Fault tolerance)

· Sposobnost vraćanja u prethodno stanje (recoverability)

33.32. Učestanost prekida je karakteristika kojom se utvrđuje broj prekida rada aplikacije prouzrokovan greškom softverskog proizvoda.

33.33. Tolerancija greške je karakteristika softverskog proizvoda da zadrži određeni nivo tolerantnih performansi za slučaj nastanka grešaka u softverskom proizvodu.

33.34. Sposobnost vraćanja u prethodno stanje je osobina softverskog proizvoda da ponovo obezbedi nivo performansi i regeneraciju podataka uzrokovanih prekidom rada, u određenom vremenu, uz sprovođenje utvrđenih procedura.

UPOTREBLJIVOST

33.35. Upotrebljivost je karakteristika kojom se procenjuje lakoća korišćenja i rukovanja softverskim proizvodom.

Ovu ocenu daju interaktivni korisnici, od projektanata do krajnjih korisnika.

33.36. Analiza upotrebljivosti se vrši u svim fazama životnog ciklusa softverskog proizvoda.

33.37. Ukoliko se predviđa da krajnji korisnik vrši adaptacije i dorade softverskog proizvoda treba navesti uslove, načine i metode za sprovođenje dorade.

33.38. Ukoliko softverski proizvod poseduje tehničku zaštitu od neovlašćenog kopiranja to se mora navesti u opštem priručniku.

33.39. Upotrebljivost obuhvata analizu 4 podkarakteristike:

· Razumljivost (undersandability)

· Preglednost (ease of overview)

· Savladivost (learnability)

· Izvršivost (Operability)

33.40. Razumljivost je osobina kojom se iskazuje lako prepoznavanje koncepta, principa, strukture, načina rada i primene softverskog proizvoda.

33.41. Pitanja, poruke i rezultati rada programa treba da su dati na razumljiv način npr. izbor opcije sa ekrana, grafički prikaz, detalji i pozivanja za slučaj nastanka greške, objašnjenje kroz funkciju pomoć (help).

33.42. Softverski proizvod treba da ima detaljan opis i uputstvo za korišćenje:

· menia

· prozora

· funkcionalnih tastera

· funkcije "pomoć" (help)

opštih poruka, poruka grešaka

33.43. Poruke grešaka treba da daju detaljne informacije o uzroku i načinu korekcije nastalih grešaka.

33.44. Preglednost je osobina na osnovu koje korisnik softverskog proizvoda treba da je u mogućnosti da nađe koja se funkcija izvršava.

Programi treba da obezbede korisniku informaciju u lako uočljivoj i lako čitljivoj formi.

33.45. Poruke iz programa treba da se lako razlikuju po vrsti , npr.:

· pitanja iz programa

· upozorenja

· poruke grešaka

· poruke zahvalnosti.

33.46. Forma ulaznih i izlaznih ekrana i izveštaja treba da je jasna i pregledna, npr.:

· alfanumerička polja su levo poravnata

· numerička polja su desno poravnata

· u tabelama decimalna tačka ili zarez su podešeni u istoj vertikalnoj liniji

· granice polja (alfanumerička, numerička) su prepoznatljive

· polja čije je korišćenje u toku su istaknuta (jače osvetljenja i sl.)

· identifikovane ulazne greške odmah se prikazuju na ekranu

· promene sadržaja ekrana se prate vizuelnim ili zvučnim signalom.

33.47. Savladivost je osobina kojom se meri težina učenja softverskog proizvoda od strane korisnika.

33.48. Softverski proizvod treba da navede potrebna znanja za njegovo uspešno korišćenje npr. poznavanje:

· hardvera

· operativnog sistema

· programskih jezika zatim

· potrebnu obuku

33.49. Treba navesti da li se zahteva specijalna obuka korisnika za instalaciju, korišćenje i održavanje softverskog proizvoda.

33.50. Izvršivost je osobina kojom se meri težina rada i kontrola rada softverskog proizvoda od strane korisnika.

33.51. Korisnik softverskog proizvoda treba da ima mogućnost da lako dolazi do određenih delova aplikacije: pretraživanjem menia, padajućih menia, poruka i sl., ili ako je u pitanju tekst preko sadržaja ili ključnih reči.

EFIKASNOST

33.52. Efikasnost je karakteristika koja definiše odnos između nivoa performansi softverskog proizvoda i korišćenih resursa pod određenim uslovima posmatranja.

Ovde se pod resursima podrazumeva hardver računara, ali i drugi sistemski i aplikativni softverski proizvodi.

Efikasnost se analizira preko:

· Vreme odziva (response time)

· Brzina izvršavanja (throughput rate)

za određene funkcije softverskog proizvoda, pod određenim uslovima konfiguracije računarskog sistema i njegovog opterećenja.

33.53. Efikasnost obuhvata analizu 2 podkarakteristike:

· Utvrđivanje vremena (time behavior)

· Ponašanje resursa (resourse behavior)

33.54. Utvrđivanje vremena je osobina kojom se utvrđuje vreme odziva, vreme ukupne obrade, vreme obrade transakcije, vreme rada pojedinih delova računara i sl.

33.55. Utvrđuje se min/prosečno/max vreme odziva i trajanja transakcije u min/prosečno/max opterećenom satu i/ili danu.

33.56. Utvrđuje se maksimalni broj transakcija koje podržava min/srednji/max predviđeni hardver i sistemski softver računara.

33.57. Utvrđuje se statistika (%) odziva i trajanja transakcija računovodstvenog softvera, > 1 sec, 15 sec, < 1 sec u min/prosečno/max opterećenom satu i/ili danu.

33.58. Ponašanje resursa je osobina kojom se utvrđuje vrsta resursa, njihova uloga i vreme potrebno za izvršavanje pojedinih funkcija softverskog proizvoda.

33.59. Opis konfiguracije treba da sadrži podatke o efikasnosti izvođenja, granične vrednosti, zauzetost kapaciteta, broj transakcija i sl.

33.60. Ukoliko postoje ograničenja u korišćenju softverskog proizvoda moraju se navesti granične vrednosti:

· minimalne i maksimalne vrednosti

· dužina ključnih reči

· maksimalni broj slogova u datoteci

· maksimalni broj kriterijuma za pretraživanje

· i dr.

Za slučaj kada nije moguće dati granične vrednosti (npr. kada zavise od tipa aplikacije, ulaznih podataka i sl.) treba tekstualno opisati ograničenja.

ODRŽAVANJE

33.61. Održavanje je karakteristika kojom se utvrđuju aktivnosti potrebne da se izvrše određene ispravke i dopune softverskog proizvoda.

33.62. Ispravke mogu biti korekcije, poboljšanja i adaptacije softverskog proizvoda na promene i zahteve okruženja, npr. izmene zakona o računovodstvu.

33.63. Održavanje obuhvata analizu 4 podkarakteristike:

· Dijagnosticiranje (analyzability)

· Izmenljivost (changeability)

· Stabilnost (stability)

· Ispitivanje (testability)

33.64. Dijagnosticiranje je osobina kojom se utvrđuju nepotpunosti softverskog proizvoda, uzroci i zahtevi za izmenama i definiše šta treba da se ispravi i dopuni.

33.65. Izmenljivost je osobina kojom se utvrđuje pogodnost softverskog proizvoda za otklanjanje grešaka ispravkama, doradama i izmenama.

33.66. Izmenljivost je usko vezana sa problemima podrške isporučioca softverskog proizvoda korisniku, posebno ukoliko isporučeni proizvod zahteva modifikaciju da bi se udovoljilo specifičnim zahtevima korisnika.

33.67. Potencijalna potreba za održavanjem i procedurama koje se zahtevaju je važna tačka u oceni alternativnih softverskih proizvoda.

33.68. Stabilnost je osobina kojom se mere efekti i rizici od izmena softverskog proizvoda.

33.69. Ispitivanje je osobina kojom se vrši ocena izmenjenog softverskog proizvoda.

PRENOSIVOST

33.70. Prenosivost je karakteristika kojom se utvrđuje sposobnost softverskog proizvoda da se transformiše iz jednog okruženja (organizaciono, hardversko i softversko) u drugo.

33.71. Prenosivost obuhvata analizu 4 podkarakteristike:

Prilagodljivost (adaptibility)

Mogućnost instaliranja (installability)

Podudarnost (conformance)

Zamenljivost (repleaceability)

33.72. Prilagodljivost je osobina adaptacije softverskog proizvoda na različita okruženja.

33.73. Mogućnost instaliranja je osobina kojom se meri napor potreban da se softverski proizvod instalira u predviđenom okruženju.

33.74. Kada korisnik izvodi instalaciju softverskog proizvoda isporučilac treba da obezbedi da se proizvod može da instalira na osnovu instalacionog uputstva.

33.75. Podudarnost je osobina kojom se utvrđuje da li je softverski proizvod urađen po standardima ili konvencijama koje se odnose na prenosivost.

33.76. Zamenljivost je osobina kojom se utvrđuje mogućnost korišćenja softverskog proizvoda umesto drugog softvera i okruženju ovog softvera.

DOKUMENTACIJA

33.77. Pored Opšteg priručnika proizvođač/isporučilac softverskog proizvoda treba da isporuči i ostalu dokumentaciju:

· korisnička dokumentacija

· projektnoprogramerska dokumentacija

· operaterska dokumentacija

· Isporuka korisničke dokumentacije je obavezna, u skladu je sa namenom ovog standarda, te će se definisati osnovni zahtevi.

33.78. Korisnička dokumentacija softverskog proizvoda mora da bude:

· kompletna

· konzistentna

· razumljiva i laka za upotrebu

33.79. Korisnička dokumentacija treba da sadrži sve elemente neophodne za korišćenje softverskog proizvoda.

Sve funkcije koje su date u opštem priručniku i sve funkcije koje korisnik može da poziva iz programa treba da se detaljno opišu u korisničkoj dokumentaciji, zajedno sa njihovim osobinama i karakteristikama.

Sve granične vrednosti date u opštem priručniku treba da se ponove u korisničkoj dokumentaciji.

33.80. Ako se predviđa da održavanje softverskog proizvoda vrši korisnik, korisnička dokumentacija mora da uključi i priručnik za održavanje programa.

33.81. Korisnička dokumentacija mora da je saglasna sa opštim priručnikom.

33.82. Korisnička dokumentacija treba da je razumljiva, instruktažna, pregledna, sa slikama i grafičkim prikazima.

PODRŠKA PROIZVOĐAČA / ISPORUČIOCA

33.83. Podrška proizvođača/isporučioca softverskog proizvoda je pomoć korisniku za uspešno korišćenje aplikacije, pa je treba tretirati kao deo ovog standarda.

33.84. Podrška je obaveza isporučioca i sprovodi se u toku ili posle instalacije softverskog proizvoda:

· obuka kadrova (program seminara, cene, uslovi)

· konsultantska pomoć

· održavanje softverskog proizvoda

· modifikacije softverskog proizvoda, potrebne zbog izmena hardvera i sistemskog softvera računarskog sistema

33.85. Podrška je sastavni deo kupoprodajnog ugovora između isporučioca softverskog proizvoda i kupca.

JRS-33
JUGOSLOVENSKI RAČUNOVODSTVENI STANDARD
RAČUNOVODSTVENI SOFTVER

A. STANDARD

II   P O S E B N E K A R A K T E R I S T I K E

33.86. Računovodstveni softver mora da obezbedi zakonski propisanu računovodstvenu strukturu u celini, modularno ili parcijalno, i to:

· Dnevnik

· Glavna knjiga

· Pomoćne knjige i na osnovu njih izvedene

· Računovodstvene iskaze i poslovne izveštaje

33.87. Aplikacije računovodstvenog softvera moraju da standardizuju:

· Činioce poslovanja

· Strukture dnevnika, glavne knjige, pomoćnih knjiga

· Procese na osnovu kojih se formiraju dnevnik, glavna knjiga, pomoćne knjige

· Formalne i logičke kontrole u procesima nastajanja aplikacija i formiranja datoteka/baza podataka, koje sadrži softverski proizvod.

33.88. Formalne kontrole standardizuju zahteve izrade računovodstvenih procesa, iskaza i izveštaja, a logičke kontrole treba da obezbede korisnika softverskog proizvoda od slučajnih i/ili namernih grešaka koje nastaju pri operativnom radu korisnika sa računarom, ili su uzrokovane greškom hardvera ili sistemskog softvera.

33.89. Kontrole moraju da se obezbede bilo projektnoprogramskim rešenjima softverskog proizvoda ili automatizmom koji omogućavaju savremeni softverski alati (programski jezici, programi za upravljanje bazama podataka i dr.)

33.90. Procedure prepisa stanja (back up) svih datoteka/baza podataka i vraćanja u prethodno stanje (restore) moraju da se obezbede u celini ili pojedinačno.

33.91. Prepis stanja mora da se vrši dnevno (ponedeljak na ponedeljak, utorak na utorak itd.), mesečno i šestomesečno.

33.92. Početak rada u tekućem danu ne sme da se dozvoli, a da za prethodni dan nije izvršen prepis stanja.

33.93. Magnetni medijumi se čuvaju prema zakonskim propisima.

33.94. Softverski proizvod mora da obezbedi memorisanje sistemskih poruka u posebnu datoteku (LOG), koje su posledica neregularnih situacija (prekidi, greške i sl.).

33.95. Za slučaj prekida rada (nestanak struje, kvar računara i dr.) moraju se propisati postupci obnavljanja, koji će omogućiti da se utvrdi stanje sinhronizovanosti ažuriranja radnih datoteka/baza podataka. Ukoliko se utvrdi da postoji razlika, treba da se omogući balansiranje stanja aktivnih datoteka; tek posle ostvarene izbalansiranosti može se dozvoliti nastavak rada.

33.96. Katalog poruka koje se pojavljuju na ekranu treba da ima naznaku svrhe poruke (informativna, upozoravajuća, zaštitna).

Svaka poruka treba da ima označenu proceduru, koja se sprovodi da bi se rad nesmetano nastavio (bez posledica za podatke).

33.97 Računovodstveni softverski proizvod mora da poseduje sopstveni standard jednoobraznog definisanja upotrebe funkcionalnih tipki,načina projektovanja menia i prozora,zaglavlja i forme izlaznih listi,poruka i help ekrana.

ČINIOCI POSLOVANJA

33.98. Utvrđuju se obavezni činioci poslovanja, koji se radi obezbeđenja primene u različitim preduzećima i sredinama moraju ugraditi u softverski proizvod:

· preduzeće

· kontni plan

· valuta

· kursna lista

· AOP pozicije

· knjigovodstvene promene

· knjigovodstveni nalog

Ako u okviru glavne knjige postoji i finansijska analitika, obavezni činioci poslovanja se proširuju:

· partner

· radnik

· krediti

· opšti identifikatori (vrsta naloga, vrsta promene, mesta troška, poreske tarife, opštine, ostali kodovi i konstante).

33.99. Softverski proizvod mora da definiše postavke, značenja i odabrane varijante svakog konta u kontnom planu i da obezbedi potrebne formalne i logičke kontrole:

· konto može postojati u kontnom planu samo ako ima nadređeni nivo, trocifrenu grupu, odnosno dvocifrenu grupu i klasu

· konto sme ili ne sme imati početno stanje

· početno stanje je na nivou konta, ili na nivou otvorenih stavki

· konto koji može biti samo dugovni ili samo potražni

· konto je devizni

· konto se računa duguje potražuje ili potražuje duguje

· saldo izračunatog konta ne sme biti negativno

· konto je bilansni ili vanbilansni

· konto se prati analitički da ne

· šifra analitike po kojoj se konto prati

· konto zahteva opis (broj) dokumenta u okviru analitike

· konto se zatvara na nivou konto opis, konto analitika opis ili slično

· konto se prati, ili ne, po mestu troška

· drugi kodovi

Zavisno od vrste kodova u kontroli treba sprovesti obaveznost postojanja podataka (polja) uslovljenih kodovima.

33.100 Kod zakonskog ukidanja nekog konta:

· ukoliko na kontu nije knjiženo briše se iz registra kontnog plana tekuće godine

· ukoliko je na kontu knjiženo, ono se označava kao neaktivno i na njemu se ne dozvoljava unos novih stavki; brisanje konta se vrši tek po zaključku poslovnih knjiga tekuće godine.

DNEVNIK

33.101. Softverski proizvod mora da omogući da se dnevnik štampa po potrebi (zahtevu) i to po hronologiji unošenja/knjiženja.

Dnevnik oštampan pomoću računara u svemu je identičan klasičnom dnevniku opisanom u JRS22 tačka 2.

GLAVNA KNJIGA

33.102. Struktura glavne knjige:

· sintetička konta

· bilansne pozicije

Saglasno rešenju koje nudi softverski proizvod, daje se mogućnost da se u okviru glavne knjige jave i analitička finansijska konta.

33.103. Procesi koji se javljaju pri oblikovanju glavne knjige, a koje softverski proizvod mora da obezbedi su:

1. Formiranje naloga (unos, izmena, brisanje, storno, prikaz na ekranu/upit, štampanje)

1.a. Formiranje naloga iz automatizovanih analitika

2. Preknjižavanjeprekontiranje

Za slučaj promene kontnog plana treba obezbediti automatsko preknjižavanje s konta na konto 1 : 1 ili n : 1 (n je broj konta)

3. Knjiženje

Knjiže se samo ispravni nalozi i proknjiženi nalozi ne trpe nikakvu drugu izmenu izuzev "storno"

4. Dnevnik glavne knjige

5. Svođenje deviznih knjiženja na dinarsku protivvrednost

6. Izrada bruto bilansa (zaključni list)

7. Izrada analitičkog bruto bilansa (zaključni list)

Preduslov je standardizacija kontnog plana pravnog lica prema svojim potrebama (četvorocifreni, petocifreni itd.).

8. Izrada analitičkog bruto bilansa (zaključni list) sa deflatornom korekcijom

9. Izrada kartice glavne knjige

Formira se na nivou usvojenog standarda analitičkog kontnog plana

10. Izrada/raspoređivanje pozitivnog rezultata poslovanja (dobiti) ili pokriće negativnog rezultata poslovanja (gubitaka) i formiranje knjigovodstvenog naloga

11. Izrada računovodstvenih iskaza i poslovnih izveštaja:

a) Bilans stanja

b) Bilans uspeha

c) Poreski bilans

d) Stanje kretanja sredstava i izvora sredstava (bilans likvidnosti)

e) Godišnji izveštaj o poslovanju (za velika preduzeća)

12. Izrada Konsolidovanih računovodstvenih iskaza i poslovnih izveštaja:

a) Bilans stanja

b) Bilans uspeha

c) Poreski bilans

13. Izrada poslovnih izveštaja (tačka 11. i 12.) sa deflatornom korekcijom

14. Formiranje početnog stanja

15. Denominacija

Denominaciju treba ostvariti sa jednom, dve ili više dekadnih jedinica.

16. Arhiviranje računovodstvenih iskaza (magnetni medijum, mikrofilm, papirni materijal).

33.104 Softverski proizvod mora da omogući da se glavna knjiga evidentira kontinualno,nezavisno od zahtevanog kalendarskog preseka izveštavanja,tj.rad na izradi periodičnih preseka ne sme ometati dalje tekuće knjiženje i izveštavanje.

33.105. Formalne i logičke kontrole naloga glavne knjige su:

1. Sva numerička polja moraju biti čisto numerička

2. Sva polja koja su označena kao obavezna moraju biti popunjena

3. Kodove (šifre) koji u sebi sadrže kontrolne brojeve (7,10,11 i druge) treba kontrolisati po njima odgovarajućim modulima; izbor kontrolnog broja i modula je slobodan

4. Nalog glavne knjige mora imati ravnotežu dugovne i potražne strane

5. Nalozi glavne knjige koji obrađuju:

· dinarske izvode platnog prometa

· devizne izvode poslovnih banaka

moraju imati kontrolu da ukupan zbir (total) knjiženja odgovara ukupnom zbiru zbirnog aviza određenog izvoda

6. Broj naloga glavne knjige treba da se automatski dodeljuje, s tim što može biti:

· na nivou preduzeća

· na nivou vrste naloga

7. Datum naloga mora da se kontroliše:

· formalna ispravnost

· datum naloga ne sme biti veći od tekućeg datuma

· godina datuma knjiženja ne sme biti manja od tekuće godine minus 1

8. Konto u nalogu se mora kontrolisati na prisustvo konta u kontnom planu

9. Broj popunjenih cifara konta u nalogu mora odgovarati maksimalnom broju cifara u standardizovanom kontnom planu

10. Svaka stavka u nalogu mora biti jednoznačno obeležena, ili je dugovna, ili potražna

11. Mora da postoji oznaka vrste naloga, a obavezno:

· nalog početnog stanja

· nalog izvoda

· druge vrste naloga

12. Konta koja su u kontnom planu označena da nemaju početno stanje, ne mogu biti obrađena u nalogu početnog stanja

13. Konta koja su u kontnom planu označena kao samo dugovna moraju imati samo obeležje dugovne strane, odnosno potražna samo obeležja potražne strane

14. Konta koja su u kontnom planu obeležena kao devizna moraju imati:

· iznos deviza

· šifra valute

· kurs valute

· datum kursa valute

Datum kursa valute ne sme biti veći od tekućeg datuma

15. Šifra valute mora biti kontrolisana na prisutnost u registru valuta

16. Dinarski iznos kod konta koja su u kontnom planu označena kao devizna mora odgovarati proizvodu deviznog iznosa i kursa deviza

17. Kontrola pozitivnog odnosno negativnog iznosa, dugovne odnosno potražne strane, rešava se sistemom šifriranja u opsegu brojeva (npr. oznake 0125 označavaju da je dugovna strana +, od 2650 da je dugovna strana itd.)

33.106. Ukoliko se u okviru glavne knjige nalazi analitika finansijskog knjigovodstva uvode se dodatne kontrole:

1. Ako je konto u kontnom planu definisan kao analitički u nalogu mora biti popunjeno:

· vrsta analitike (npr. kupac, kredit i sl.)

· šifra analitike

2. Vrsta analitike i šifra analitike moraju se kontrolisati u registru (šifarniku)

3. Ako se konto u kontnom planu vodi po subanalitici, u nalogu mora biti popunjen:

· broj subanalitike

· datum subanalitike

· valuta subanalitike

npr. broj fakture, broj menice, broj čeka itd.

Valuta subanalitike ne sme biti manja od datuma dokumenta.

4. Broj subanalitike treba kontrolisati na prisutnost u datoteci/bazi podataka promena, prema logičkim kodovima konta.

Npr. uplata kupca mora imati već otvoren broj fakture.

5. Ako je konto u kontnom planu definisan da prati po mestima troškova, mora imati popunjenu šifru mesta troška.

6. Mesto troška se kontroliše na prisutnost u registru mesta troška preduzeća.

7. Kod ispravke naloga treba primeniti sve kontrole koje se vrše kod unosa i zabranu ispravke proknjiženih naloga.

8. Brisanje naloga dozvoljava se samo za neproknjižene naloge.

9. Iznos u nalogu u datoteci/bazi podataka promena glavne knjige mora biti predviđen na maksimalnu vrednost koju dozvoljava računar.

10. Svaki podatak koji je formirao nalog mora biti memorisan.

33.107. Minimalni skup obaveznih podataka u nalogu glavne knjige odnosno u datoteci/bazi podataka glavne knjige je:

· oznaka preduzeća

· broj naloga

· datum naloga

· vrsta naloga

· konto

· oznaka duguje potražuje

· iznos

· vrsta promene

· opis promene (tekst)

· šifra valute

· devizni iznos

· kurs

· datum kursa

· datum unosa

· datum knjiženja

· šifra mesta troška

Ako se u glavnoj knjizi vodi i analitika finansijskog knjigovodstva, onda dodatno

· vrsta analitike

· šifra analitike

· šifra subanalitike

· datum subanalitike

· valuta subanalitike

33.108. Šifre činioca poslovanja u analitici i subanalitici moraju biti istih veličina, sa kontrolnim brojem po modulu 11, ili drugim prihvaćenim modulima (npr. EAN).

Npr. analitika: partner, radnik, partija kredita i sl.

subanalitika: broj fakture kupca, putni nalog, broj čeka i sl.

33.109. Kontrola mogućeg i ispravnog pristupa datoteci/bazi podataka se mora obezbediti kao i prisustvo podataka u datoteci/bazi podataka.

Npr. datoteka je puna i nema mesta za novi upis, datoteka je prazna, u

datoteci ne postoji traženi slog, podatak već postoji (dupli ključ) i sl.

RAČUNOVODSTVENI ISKAZI I POSLOVNI IZVEŠTAJI

33.110 Izrada bilansa stanja, bilansa uspeha, godišnjeg izveštaja i drugih izveštaja o poslovanju na računaru mora da obezbedi zakonski i od nadležnih službi predviđeni algoritam izračunavanja bilansnih pozicija.

33.111. Softverski proizvod mora da primeni šemu kontrole obrazaca polugodišnjeg i godišnjeg obračuna za pravna lica, koje propisuju nadležni organi .

33.112. Pre nego što se pristupi izradi bilansa stanja i bilansa uspeha mora da se u datotekama/bazama podataka sprovede formalna kontrola kvaliteta knjiženja.

Npr. kupci moraju biti na dugovnoj strani, dobavljači na potražnoj strani.

33.113. Pri izradi bilansa stanja i bilansa uspeha moraju se sprovesti sledeće kontrole:

bilansne pozicije ne smeju biti negativne

sve proste (računske) i logičke kontrole koje propisuju nadležni organi moraju da budu sastavni deo izrade bilansa stanja i bilansa uspeha

za slučaj formiranja negativnih bilansnih pozicija, kao i bilansnih pozicija koje ne zadovoljavaju propisane kontrole, mora da se ispišu stanja konta koja su u tome učestvovala.

33.114 Baza podataka glavne knjige treba da omogući memorisanje podataka i iz prethodne godine,radi poredjenja u izveštavanju (po mesecima ,tromesečju,godini).

POMOĆNE KNJIGE

33.115. Pomoćne knjige, saglasno zakonu o računovodstvu i ovom standardu su:

a) Finansijska analitika

· potraživanja

· obaveze

· novčana sredstva

b) Knjigovodstvo osnovnih sredstava i sitnog invertora

c) Knjigovodstvo materijala (materijalno knjigovodstvo)

d) Knjigovodstvo roba (robno knjigovodstvo)

e) Knjigovodstvo poluproizvoda i gotovih proizvoda

f) Knjigovodstvo proizvodnje

g) Knjigovodstvo zarada i plata

h) Analitičke evidencije poreza i doprinosa

33.116. U okviru softverskog proizvoda dopušta se integralna, modularna ili pojedinačna izrada pomoćnih knjiga/analitika.

FINANSIJSKA ANALITIKA

33.117. Struktura finansijske analitike:

a) Kupci (dinarski, devizni)

b) Dobavljači (dinarski, devizni)

c) Dati krediti (dinarski, devizni)

d) Primljeni krediti (dinarski, devizni)

e) Potraživanja od individualnih lica

f) Obaveze prema individualnim licima

g) Hartije od vrednosti (menice, čekovi, deonice-akcije, blagajnički zapisi, obveznice, garancije i dr.)

h) Blagajničko poslovanje

33.118. Procesi koji se javljaju pri oblikovanju analitike kupaca su:

1. Knjiženje faktura

2. Knjižno pismo

3. Uplata (virman, akcept, ček, kompezacija, asignacija, cesija, konfirmacija)

4. Storno uplata povraćaj novca

5. Izrada analitike kartice kupaca

6. Izrada pregleda salda analitike kupaca

7. Kursiranje (važi samo za devizne kupce)

8. Zatvaranje analitike

9. Izrada otvorenih stavki

10. Izrada opomena

11. Izrada obračuna kamate kupaca

12. Knjiženje kamate kupaca

13. Izrada specifikacija za otpis potraživanja

14. Formiranje naloga za otpis potraživanja

15. Godišnji proces sravnjenja analitike sa partnerom

16. Formiranje početnog stanja

17. Denominacija

18. Arhiviranje

19. Avansi kupaca

Procesi 14 treba da imaju: unos, izmena, brisanje, storno, prikaz na ekranu/upit, štampanje.

33.119. Procesi koji se javljaju pri oblikovanju dobavljača slični su procesima oblikovanja kupaca.

33.120 Blagajničko poslovanje obuhvata sledeće procese :

1. Ulaz u blagajnu (dinarska /devizna sredstva,benzijski bonovi,drugi boniovi ).

2. Izlaz iz blagajne

3. Storno ulaza/izlaza

4. Dnevnik blagajne

5. Popis blagajne

6. Konverzija deviznih sredstava iz valute u valutu,pri obračunu putnih i poslovnih deviznih akontacija

7. Izrada specifikacija poslovnih i putnih akontacija

8. Formiranje naloga glavne knjige na osnovu dnevnika blagajni

9. Formiranje početnog stanja

10. Denominacija

11. Arhiviranje

33.121. Ukoliko se finansijska analitika ne vodi kroz glavnu knjigu, iz procesa 14 (tačka 33.118.) mora se formirati nalog glavne knjige.

33.122. Formalne i logičke kontrole date za glavnu knjigu (33.105.) važe i za finansijsku analitiku.

KNJIGOVODSTVO OSNOVNIH SREDSTAVA

33.123 Pored, u tački 33.98 i 33.129, utvrdjenih činilaca poslovanja za osnovna sredstva javljaju se i:

- osnovna sredstva

- stopa za obračun amortizacije

- stopa za obračun revalorizacije

- analitičke promene osnovnih sredstava

- stanje osnovnih sredstava

33.124 Procesi koji se javljaju pri oblikovanju analitike osnovnih sredstava su:

1. Prijava osnovnog sredstva (unos, izmena, brisanje, storno, prikaz na ekranu/upit, štampanje)

2. Obračun amortizacije

3. Formiranje naloga glavne knjige za obračun amortizacije

4. Obračun revalorizacije osnovnih sredstava

5. Formiranje naloga glavne knjige za revalorizaciju osnovnih sredstava

6. Obrada popisa osnovnih sredstava sa utvrdjivanjem viška/manjka

7. Formiranje naloga glavne knjige iz popisa osnovnih sredstava (knjiženje viška/manjka)

8. Obrada rashoda osnovnih sredstava

9. Formiranje naloga glavne knjige rashoda osnovnih sredstava

10. Obrada prodaje - otudjenja sa naknadom ili bez naknade) osnovnih sredstava

11. Formiranje naloga glavne knjige prodaje-otudjenja

12. Izrada stanja osnovnih sredstava

13. Izrada analitičke kartice osnovnih sredstava

14. Denominacija

15. Formiranje početnog stanja

16. Arhiviranje

33.125 Softverski proizvod mora da omogući, pored standardnog načina obračuna amortizacije i algoritme za progresivnu, degresivnu i funkcionalnu metodu amortizacije.

33.126 Formalne i logičke kontrole glavne knjige, (tačka 33.105), koje su primenljive u knjigovodstvu osnovnih sredstava, važe kao standard.

33.127 Posebna formalna i logička kontrola za knjigovodstvo osnovnih sredstava je:

- kumulativna stanja korespodentnih konta u analitici osnovnih sredstava, moraju odgovarati stavkama konta u glavnoj knjizi.

33.128 Minimalni skup osnovnih podataka u datoteci/bazi podataka osnovnih sredstava je:

- šifra osnovnog sredstva

- inventarski broj

- naziv osnovnog sredstva

- šifra partnera isporučioca

- jedinica mere

- konta.

Detalji obaveznih podataka su:

- amortizacija

- revalorizacija

- datum nabavke

- nabavna vrednost

- nabavna vrednost u valuti

- šifra valute

- kurs

- datum kursa

- mesto troška

- datum stavljanja u funkciju

- šifra amortizacije

- procenat amortizacije

- šifra revalorizacije

- procenat revalorizacije

- sadašnja revalorizovana vrednost

- revalorizovana vrednost dosadašnjeg otpisa

- datum zadnjeg obračuna amortizacije

- datum zadnjeg obračuna revalorizacije.

Pored ovih podataka potrebno je definisati podatke za svaku analitičku promenu izvršene amortizacije odnosno revalorizacije, popisa, rashoda, otudjenja.

MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO

33.129. Pored, u tački 33.98., utvrđenih činilaca poslovanja za materijalnu evidenciju javlja se i:

· magacin

· materijal

· jedinica mere

· dokumenta ulaza

· dokumenta izlaza

· materijalne promene

· stanje magacina

33.130. Procesi koji se javljaju pri oblikovanju analitike materijalnog knjigovodstva su:

1. Ulaz u magacin (dostavnica, međumagacinski nalog, zapisnik, dokument o naknadnom odobrenju - zaduženju)

2. Izlaz iz magacina (trebovanje, međumagacinski nalog, zapisnik, povratnica, otpremnica u slučaju prodaje, dokument o naknadnom odobrenju-zaduženju)

3. Formiranje naloga iz ulaza i izlaza za glavnu knjigu

4. Izrada kartice materijalnog knjigovodstva

5. Izrada stanja magacina

6. Obrada popisa sa utvrđivanjem viška i manjka

7. Formiranje naloga iz popisa (knjiženje viška/manjka)

8. Revalorizacija/nivelacija cena i kontiranje efekata revalorizacije/nivelacije

9. Formiranje početnog stanja

10. Denominacija

11. Arhiviranje

Procesi 1,2 i 6 treba da imaju: unos, izmena, brisanje, storno, prikaz na ekranu/upit, štampanje.

33.131. Na proces ulaza u magacin od dobavljača nadovezuje se likvidacija faktura dobavljača kao preduslov knjiženja analitike dobavljača.

33.132. Sva ulazna/izlazna dokumenta, koja se formiraju automatski, moraju biti štampana (evidentirana) preko računara; tada su verodostojna knjigovodstvena isprava.

33.133. U okviru materijalnog knjigovodstva softverski proizvod mora da omogući kontrolu zaliha materijala (min/max količine).

33.134. Formalne i logičke kontrole glavne knjige (tačka 33.105.), koje su primenljive u materijalnoj evidenciji, važe kao standard.

33.135. Posebne formalne i logičke kontrole za materijalno knjigovodstvo su:

1. Materijal se ne može izdati iz magacina ako ga nema u evidenciji stanja

2. Faktura dobavljača sa jednom ili više prijemnica, koje se odnose na tu fakturu, treba da se kontroliše, uključujući elemente:

· količina

· cena

· rabat

· porez

3. U dokumentima ulaza/izlaza, odnosno popisa isti artikal se ne sme pojaviti dva puta.

4. Šifre magacina moraju da budu korespodentne analitičkom kontnom planu

5. Mora da se obezbedi kontrola finansijskog stanja magacina sa odgovarajućim knjiženjem na analitičkim kontima tih magacina

33.136. Minimalni skup obaveznih podataka u datoteci/bazi podataka materijalnog knjigovodstva je:

· oznaka magacina

· šifra magacina

· šifra magacionera

· datum dokumenta

· broj dokumenta

· vrsta dokumenta

· šifra partnera

· šifra mesta/nosioca troška

· originalni broj dokumenta dobavljača

· broj naloga

· vrsta naloga

· datum naloga

· vrsta promene

Detalji obaveznih podataka su: šifra artikla, jedinica mere, količina, cena, procenat poreza, tarifa poreza, procenat rabata, šifra konta duguje/potražuje i sl.

33.137. Brojevi dokumenata ulaza/izlaza u magacinu materijala moraju se jednoznačno dodeljivati, ili na nivou magacina, ili na nivou vrsta tih dokumenata.

33.138 Softverski proizvod mora da obezbedi vodjenje materijalnog knjigovodstva po planskoj/prosečnoj ceni ,odnosno po ceni na osnovu FIFO i LIFO principa,a u zavisnosti od važeće regulative i/ili opredelenja organizacije.

ROBNO KNJIGOVODSTVO

33.139. Za robno knjigovodstvo važe standardi materijalnog knjigovodstva.

33.140. Robno knjigovodstvo mora da obezbedi procese nabavke/prodaje, pre svega kalkulaciju i fakturu na bazi automatizovano ispostavljenih otpremnica, a zatim izveštaje/informacije za upravljanje robnim tokovima.

KNJIGOVODSTVO POLUPROIZVODA I GOTOVIH PROIZVODA

33.141 Za knjigovodstvo polupoizvoda i gotovih proizvoda važe standardi robnog knjigovodstva.

33.142 Formiranje knjigovodstva poluproizvoda i gotovih proizvoda je logički nastavak evidencija koje prate pogonsko knjigovodstvo.

KNJIGOVODSTVO PROIZVODNJE

33.143 Pored, u tački 33.98 i 33.123 utvrdjenih činilaca poslovanja za knjigovodstvo proizvodnje se javljaju i:

- Proizvodi i usluge (interni i eksterni učinci)

- Normativ(tehnoekonomski standardi utroška i učinka)

- Radni nalog

- Algoritam (raspored opštih troškova)

-Vrsta troška

- Mesto /nosilac troška

- Trebovanje

- Prijemnica

- Izdatnica.

33.144 Procesi koji se javljaju pri oblikovanju knjigovodstva proizvodnje su:

1. Priprema proizvoda / lansiranje radnog naloga

2. Utvrdjivanje i održavanje normativa

3. Planska kalkulacija proizvoda (mesto troška)

4. Radni nalog

- za proizvodnju

- za održavanje

- za transport.

5. Trebovanje sirovina, repromaterijala i rezervnih delova.

6. Obračun radnog naloga

7. Prijem gotovih proizvoda, izdavanje gotovih proizvoda

Napomena: Radni nalog (4), trebovanje (5) i prijem/izdavanje (7) gotovih

proizvoda formiraju nalog glavne knjige na klasi 5.

8. Izrada algoritama za raspored opštih troškova.

- raspored primarnih vrsta troškova na mesta troška

- interni obračuni učinka i raspored sekundarnih troškova

- raspored režijskih troškova na nosioce troškova

- obračun nedovršene proizvodnje i gotove proizvodnje

9. Raspored opštih troškova

10. Obračunska i planska kalkulacija

11. Popis nedovršene proizvodnje

12. Utvrdjivanje nedovršene proizvodnje

13. Pregled troškova i realizacije na mestima troška (podbilans), a prema

hijerarhijskim nivoima (ukoliko postoje za odredjenu proizvodnju).

14. Početno stanje, na godišnjem nivou i prema životnom ciklusu proizvodnje.

15. Arhiviranje, na godišnjem nivou i prema životnom ciklusu proizvodnje.

33.145 Formalne i logičke kontrole glavne knjige (tačka 33.105), koje su primenljive u knjigovodstvu proizvodnj, važe kao standard.

33.146 Minimalni skup osnovnih podataka u datotekama/bazama podataka, koje su preduslov za dobijanje naloga za knjigovodstvo proizvodnje, zavisi od vrste proizvoda.

JRS-33
JUGOSLOVENSKI RAČUNOVODSTVENI STANDARD
RAČUNOVODSTVENI SOFTVER

D. PRIMENA STANDARDA

Ovaj standard je usvojen na sednici Skupštine Saveza računovodja i revizora Jugoslavije 24. decembra 1994. godine. Tekst usvojenog standarda, kao i objašnjenja za njegovu primenu objavljuje se u Slušbenom listu SRJ.

Ovaj standard primenjuje se od 01.01.1994.godine.

Nepridržavanje primene ovoga standarda povlači sankcije predvidjene kodeksom profesionalne etike računovodja.