Zakon o računovodstvu i reviziji

ZAKON

O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 71 od 27. decembra 2002)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, kao i uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja.

Odredbe ovog zakona odnose se na preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanske posrednike i druga pravna lica (u daljem tekstu: pravna lica).

Odredbe ovog zakona odnose se i na fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka (u daljem tekstu: preduzetnici), i koja utvrđuju dobit u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje porez na prihod od samostalne delatnosti, osim preduzetnika koji porez plaćaju u paušalnom iznosu.

Odredbe ovog zakona odnose se i na preduzeća i druge oblike organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima države u kojoj su osnovani nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga, sastavljanja i revizije finansijskih izveštaja.

Banke i druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje dužne su da na zahtev nadležnog organa za kontrolu obezbede podatke na osnovu kojih se može sagledati poslovanje pravnih lica koje su banke i druge finansijske organizacije, odnosno organizacije za osiguranje osnovale u inostranstvu.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, osim ako posebnim propisima nije drugačije određeno.

Član 2.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom.

Pod zakonskom regulativom podrazumevaju se ovaj zakon i podzakonski propisi koji se odnose na izvršavanje ovog zakona.

Pod profesionalnom regulativom podrazumevaju se Kodeks etike za profesionalne računovođe, Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), Međunarodni standardi revizije (MSR), nacionalni standard koji uređuje uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za računovodstveni softver i drugi nacionalni standardi doneseni u skladu sa saopštenjima autoritativnih tela Međunarodne federacije računovođa (IFAC).

Pod Internom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koji sadrže posebna načela, uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom.

1. Definicije

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:

MRS su Međunarodni računovodstveni standardi (International Accounting Standards - IAS), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards - IFRS) i odgovarajuća objašnjenja (Standing Interpretation Committee - SIC), izmene ovih standarda i odgovarajućih objašnjenja, kao i budući standardi i odgovarajuća objašnjenja, izdati ili prihvaćeni od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board - IASB);

MSR su Međunarodni standardi revizije (International Standards of Auditing - ISA) koje je objavio Međunarodni komitet za revizorsku praksu (International Auditing Practices Committee - IAPC) Međunarodna federacija računovođa (International Federation of Accountants - IFAC), izmene ovih standarda, kao i budući standardi izdati ili prihvaćeni od strane ovih tela;

kodeks etike za profesionalne računovođe je kodeks koji je ustanovila profesionalna organizacija, na osnovu Kodeksa etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa (IFAC);

računovođa je stručno lice koje ima sertifikat za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja za mala pravna lica;

samostalni računovođa je stručno lice koje ima sertifikat za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja;

ovlašćeni računovođa je stručno lice koje ima sertifikat za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja i obavljanje poslova revizije pod nadzorom ovlašćenog revizora;

ovlašćeni revizor je stručno lice koje poseduje sertifikat za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja;

sertifikat je javna isprava izdata fizičkom licu o položenom stručnom ispitu, stečenom zvanju i ispunjenim uslovima predviđenim kodeksom etike za profesionalne računovođe;

licenca je javna isprava izdata preduzeću i preduzetniku na osnovu koje mogu da pružaju usluge računovodstva i revizije.

2. Razvrstavanje pravnih lica

Član 4.

Pravna lica se, u smislu ovog zakona, razvrstavaju u mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, ukupnih prihoda i vrednosti imovine na dan sastavljanja finansijskih izveštaja u poslednjoj poslovnoj godini.

U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja ispunjavaju najmanje dva od sledećih kriterijuma:

1) da je prosečan broj zaposlenih od 50 do 250;

2) da je godišnji ukupan prihod od 2.500.000 do 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;

3) da je prosečna vrednost imovine od 1.000.000 do 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Pravna lica koja imaju niže iznose u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma iz stava 2. ovog člana, razvrstavaju se u mala pravna lica, a pravna lica koja imaju veće iznose u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma iz stava 2. ovog člana, razvrstavaju se u velika pravna lica.

Ako pravno lice ima različite pokazatelje po kriterijumima navedenim u stavu 2. ovog člana, tako da ne ispunjava najmanje dva od navedenih kriterijuma za razvrstavanje iz stava 3. ovog člana, to pravno lice razvrstaće se kao srednje pravno lice.

Velikim pravnim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanski posrednici.

Malim pravnim licem, u smislu ovog zakona, smatraju se preduzetnici.

Razvrstavanje u skladu sa kriterijumima iz stava 2. ovog član vrši pravno lice koje se razvrstava na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i te podatke koristi za narednu poslovnu godinu.

Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se, u smislu stava 2. ovog člana, na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja tekuće poslovne godine i broja meseca poslovanja.

II. POSLOVNE KNJIGE I RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE

1. Poslovne knjige

Član 5.

Poslovne knjige su jednoobrazne evidencije i druge evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja pravnih lica i preduzetnika.

Poslovne knjige vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Član 6.

Jednoobraznost evidencija obezbeđuje se primenom kontnih okvira.

Kontne okvire i sadržaj pojedinih računa u kontnim okvirima propisuje savezni organ nadležan za poslove finansija, i to za:

1) preduzeća, zadruge i preduzetnike;

2) organizacije za osiguranje;

3) berze i berzanske posrednike.

Kontne okvire i sadržaj pojedinih računa u kontnim okvirima za banke i druge finansijske organizacije kao i za Narodnu banku Jugoslavije propisuje guverner Narodne banke Jugoslavije.

Član 7.

Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava.

Poslovne knjige su: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.

Poslovne knjige se vode tako da omogućavaju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju izvršenih knjiženja i sagledavanja svih promena na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga.

Poslovne knjige mogu se voditi u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija, tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno i ažurno vode poslovne knjige.

2. Računovodstvene isprave

Član 8.

Knjiženje poslovnih promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu računovodstvene isprave.

Računovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i drugom događaju.

Računovodstvena isprava mora da obuhvati sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz isprave o poslovnoj promeni može saznati osnov nastale poslovne promene.

Računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka, na mestu i u vremenu nastanka poslovnog događaja, i mora biti potpisana od strane lica odgovornih za nastanak poslovne promene.

Član 9.

Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava dobijena telekomunikacionim putem, uključujući i elektronsku razmenu podataka između računara u skladu sa JUS-UN/EDIFACT standardima.

Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni prenos budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave.

Za tačnost prenesenih poruka po JUS-UN/EDIFACT standardima odgovoran je davalac usluga, odnosno posrednik u obavljanju EDI transakcije.

Član 10.

Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom na ispravi garantuju da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu.

Kontrolom računovodstvenih isprava pre knjiženja utvrđuje se njihova potpunost, istinitost, računarska tačnost i zakonitost.

Član 11.

Računovodstvena isprava i dokumentacija u vezi sa nastalom poslovnom promenom dostavlja se na knjiženje najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka poslovne promene ako opštim aktom pravnog lica nije utvrđen kraći rok.

Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih isprava, dužna su da poslovnu promenu proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema računovodstvene isprave.

Član 12.

Pravna lica i preduzetnici opštim aktom uređuju organizaciju računovodstvenog sistema, interne računovodstvene kontrolne postupke, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu.

Pravno lice i preduzetnik koji vrši obradu podataka na računaru dužan je da koristi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena, saglasno računovodstvenom standardu koji reguliše računovodstveni softver.

3. Zaključivanje poslovnih knjiga i čuvanje računovodstvenih isprava

Član 13.

Poslovne knjige zaključuju se posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, odnosno u toku poslovne godine, u slučaju statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, poslovne knjige koje se koriste više od jedne godine zaključuju se po prestanku njihovog korišćenja.

Poslovne knjige se zaključuju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja.

Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.

Član 14.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave i poslovne knjige, kao i da odrede lice odgovorno za njihovo čuvanje.

Računovodstvene isprave i poslovne knjige čuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica ili preduzetnika, odnosno kod preduzeća ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga i koji imaju licencu iz člana 3. ovog zakona.

Član 15.

Finansijski izveštaji čuvaju se 50 godina.

Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se 10 godina.

Pomoćne knjige čuvaju se pet godina.

Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada ako osiguravaju bitne podatke o zaposlenom.

Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.

Pet godina se čuvaju isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog prometa.

Dve godine se čuvaju prodajni i kontrolni blokovi, pomoćni obrasci i slična dokumentacija.

Rokovi čuvanja javnih isprava iz stava 1. ovog člana računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.

Finansijski izveštaji, poslovne knjige i računovodstvene isprave čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrđenih zakonom.

4. Usklađivanje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza i usaglašavanje potraživanja i obaveza

Član 16.

Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja.

Stanje imovine i obaveza u knjigovodstvu usklađuje se najmanje jednom godišnje sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.

Pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnje vrše usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, opštim aktom mogu se predvideti i duži periodi za vršenje popisa knjiga, filmova, fotosa, arhivske građe i dr., s tim što ti periodi ne mogu biti duži od pet godina.

Pravna lica i preduzetnici vrše popis imovine i obaveza na kraju poslovne godine, sa stanjem na poslednji dan poslovne godine.

Izuzetno od odredbe stava 5. ovog člana, opštim aktom može se predvideti da se popis određene imovine vrši u toku godine.

Član 17.

Pored popisa imovine i obaveza iz člana 16. ovog zakona, pravno lice i preduzetnik vrši popis i usklađivanje stanja i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe, statusne promene, promene oblika organizovanja, prodaje pravnog lica, svojinske transformacije, otvaranja, odnosno zaključenja postupka redovne likvidacije i stečaja pravnog lica i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Pravno lice i preduzetnik koji u poslovnim knjigama iskazuju proizvode i robu u prodavnici po vrsti, količini i vrednosti mogu odlučiti da prilikom promene prodajnih cena ne vrše popis, a da promenu vrednosti utvrđuju na osnovu podataka iz poslovnih knjiga.

Način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje savezni organ nadležan za poslove finansija.

Član 18.

Pravno lice i preduzetnik dužni su da izvrše usaglašavanje potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.

Poverilac je dužan da dostavi svom dužniku, najkasnije 25 dana pre dana pod kojim sastavlja finansijskih izveštaj, popis nenaplaćenih računa, a dužnik je obavezan da u roku od pet dana od dana prijema proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca.

Pravno lice je dužno da u napomenama uz finansijske izveštaje obelodani neusaglašena potraživanja i obaveze.

III. VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA

1. Računovodstvena načela i računovodstveno procenjivanje

Član 19.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja vrše u skladu sa računovodstvenim načelima definisanim u okviru MRS.

Za priznavanje, procenjivanje i prezentaciju pozicija finansijskih izveštaja primenjuju se MRS.

2. Međunarodni računovodstveni standardi i Međunarodni standardi revizije

Član 20.

Prevod, objavljivanje i usklađivanje MRS i MSR u skladu sa preporukama Međunarodne federacije računovođa (IFAC), Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i Komiteta za međunarodnu praksu revizije (IAPC), vrše pravna lica koja od odgovarajućeg organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) dobiju pravo za prevod i objavljivanje.

Rešenje o utvrđivanju MRS i MSR iz stava 1. ovog člana donosi savezni organ nadležan za poslove finansija i to rešenje se objavljuje u "Službenom listu SRJ".

3. Uslovi za vođenje poslovnih knjiga

Član 21.

Vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja pravnog lica i preduzetnika obavlja stručno lice.

Stručno lice, iz stava 1. ovog člana mora da ispunjava sledeće uslove:

1) da ima položen stručni ispit za odgovarajuće stručno zvanje (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa);

2) da nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva.

Uslovi za osposobljavanje stručnih lica i sticanje stručnih zvanja uređuju se nacionalnim standardom.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja može da se poveri i drugom preduzeću ili preduzetniku, koji ima licencu iz člana 3. ovog zakona.

Odredba stava 4. ovog člana ne odnosi se na banke, druge finansijske organizacije i organizacija za osiguranje.

Pravno lice i preduzetnik opštim aktom utvrđuju stepen stručnih zvanja lica odgovornih za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Član 22.

Preduzeće ili preduzetnik koji imaju registrovanu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga moraju da ispunjavaju i posebne uslove:

1) da imaju licencu;

2) da, u skladu sa Kodeksom, ne budu pod kontrolom bilo kog lica ili interesnih grupa;

3) da direktor, predsednik upravnog i nadzornog odbora, ako su osnovani moraju biti stručna lica iz člana 21. ovog zakona.

Preduzeća i preduzetnici iz stava 1. ovog člana, dužni su da vode svoje poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.

IV. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

1. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja

Član 23.

Pravno lice i preduzetnik sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.

Izuzetno, pravno lice i preduzetnik koji se bave delatnošću sezonskog karaktera, kao i pravno lice i preduzetnik koji su povezani sa inostranim preduzećem čija je izveštajna godina različita od kalendarske godine, mogu uz saglasnost saveznog organa nadležnog za poslove finansija sastavljati i prezentirati finansijske izveštaje sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske godine.

Pravno lice i preduzetnik kod kojih nastanu statusne promene, promena oblika organizovanja ili prodaja sastavljaju finansijske izveštaje na dan donošenja odluke o promeni, odnosno na dan utvrđen ugovorom o prodaji.

Poslovne promene nastale između dana bilansa i dana upisa u sudski registar obuhvataju se u poslovnim knjigama prethodnog pravnog lica ili novog pravnog lica, što se utvrđuje u odluci o promeni, odnosno u ugovoru o prodaji (klauzula računovodstvene retroaktivnosti).

Finansijski izveštaji sastavljaju se i u slučaju otvaranja, odnosno zaključenja postupka likvidacije, odnosno stečaja pravnog lica.

Član 24.

Finansijski izveštaji obuhvataju:

1) bilans stanja;

2) bilans uspeha;

3) izveštaj o novčanim tokovima;

4) izveštaj o promenama na kapitalu;

5) napomene uz finansijske izveštaje.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, mala pravna lica sastavljaju bilans stanja i bilans uspeha.

2. Elementi bilansa stanja i bilansa uspeha

Član 25.

Bilans stanja i bilans uspeha prezentuju finansijski položaj, odnosno finansijske efekte poslovnih transakcija i drugih događaja grupisane u elemente finansijskih izveštaja prema njihovim ekonomskim karakteristikama.

Član 26.

Elementi bilansa stanja su: imovina, obaveze i kapital.

Imovina predstavlja resurse pod kontrolom pravnog lica ili preduzetnika koji su stečeni po osnovu ranijih poslovnih događaja, a koji omogućavaju sticanje ekonomskih koristi putem pribavljanja druge imovine, razmene za drugu imovinu, izmirivanja obaveza ili raspodele vlasnicima.

Obaveze predstavljaju plative iznose po osnovu ranijih poslovnih događaja nastalih zbog sticanja ekonomskih koristi, za čije izmirenje se zahteva odliv resursa pravnog lica ili preduzetnika u vidu isplate gotovine, prenosa druge imovine, isporuke robe i pružanja usluga, zamene jedne obaveze drugom ili konverzije u kapital.

Kapital je ostatak imovine koji pripada vlasnicima posle odbitka svih obaveza.

Član 27.

Elementi bilansa uspeha su prihodi i rashodi.

Prihodi su povećanja ekonomskih koristi u toku računovodstvenog perioda u obliku sticanja, odnosno poboljšanja kvaliteta imovine ili smanjenja obaveza, koji imaju za rezultat povećanje vrednosti kapitala, ne računajući povećanja do kojih je došlo uplatama kapitala od strane vlasnika.

Rashodi su smanjenja ekonomskih koristi u toku računovodstvenog perioda putem odliva, odnosno utroška imovine ili nastanka obaveza, koji imaju za rezultat smanjenje vrednosti kapitala, ne računajući smanjenja nastala zbog raspodele vlasnicima.

Član 28.

Obrasce finansijskih izveštaja za potrebe jedinstvenog informisanja i statističke obrade, odnosno minimum sadržaja i formu podataka u njima, propisuju:

savezni organ nadležan za poslove finansija za:

1) preduzeća, zadruge i preduzetnike;

2) organizacije za osiguranje;

3) berze i berzanske posrednike;

guverner Narodne banke Jugoslavije za:

4) Narodnu banku Jugoslavije;

5) banke i druge finansijske organizacije.

Član 29.

Organ pravnog lica utvrđen statutom, odnosno drugim opštim aktom pravnog lica odgovoran je za finansijske izveštaje.

V. REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

1. Cilj i obaveza revizije

Član 30.

Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa MRS.

Revizija finansijskih izveštaja obavezna je za velika i srednja pravna lica, kao i za sve emitente koji prodaju svoje dugoročne hartije od vrednosti putem javne ponude.

Revizija se obavlja za svaku godinu na bazi podataka o razvrstavanju pravnih lica za prethodnu godinu.

Emitenti hartija od vrednosti dužni su da pribave izveštaj revizije za godinu koja prethodi godini u kojoj vrše emisiju.

2. Preduzeće za reviziju

Član 31.

Preduzeće za reviziju osniva se u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje položaj preduzeća, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Preduzeće za reviziju mora da ispunjava i sledeće posebne uslove:

1) da ima licencu;

2) da ovlašćeni revizori u skladu sa Kodeksom, ne mogu biti pod kontrolom bilo kog lica ili interesnih grupa;

3) da direktor, predsednik upravnog odbora i nadzornog odbora moraju biti ovlašćeni revizori.

Preduzeće za reviziju može da obavlja reviziju kod srednjeg pravnog lica ako u radnom odnosu ima najmanje jedno lice sa stručnim zvanjem ovlašćen revizor i tri lica sa stručnim zvanjem ovlašćeni računovođa, a kod velikog pravnog lica - ako u radnom odnosu ima najmanje tri lica sa stručnim zvanjem ovlašćeni revizor.

3. Stručna zvanja u reviziji

Član 32.

Ovlašćeni revizor je nezavisno stručno lice koje obavlja reviziju i odgovara za pravilnost obavljanja revizije, sastavljanje izveštaja o reviziji i izražavanje mišljenja.

Sertifikat ovlašćenog revizora može steći lice:

1) koje ima zvanje ovlašćenog računovođe;

2) koje ima visoku stručnu spremu;

3) koje ima radno iskustvo na poslovima revizije u trajanju od dve godine;

4) koje ispunjava uslove za sticanje sertifikata u skladu sa nacionalnim standardom koji reguliše uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i sticanje profesionalnih zvanja;

5) koje nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje revizije.

4. Obavljanje revizije

Član 33.

Revizija se obavlja u skladu s ovim zakonom, Međunarodnim standardima revizije (MSR) i Kodeksom etike za profesionalne računovođe.

Reviziju finansijskih izveštaja obavljaju ovlašćeni revizori zaposleni u preduzećima za reviziju.

Nadležni organ pravnog lica odlučuje o izboru preduzeća za reviziju.

Reviziju finansijskih izveštaja može da obavlja isto preduzeće za reviziju najviše pet godina uzastopno kod srednjeg preduzeća, odnosno tri godine uzastopno kod velikog preduzeća.

Revizija se obavlja na osnovu ugovora, koji se u pismenoj formi zaključuje najkasnije tri meseca pre isteka poslovne godine.

Za obavljanje revizije plaća se ugovorena naknada i ona pojedinačno ne može iznositi u dve uzastopne godine više od 15% godišnjeg prihoda preduzeća za reviziju.

Preduzeće za reviziju obavezno je da se osigura od odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati izraženim mišljenjem ovlašćenog revizora sadržanom u izveštaju o obavljenoj reviziji, najkasnije do momenta davanja mišljenja ovlašćenog revizora pravnom licu.

Preduzeća za reviziju i ovlašćeni revizori ne mogu obavljati reviziju kod pravnih lica kod kojih postoji konflikt interesa definisan Kodeksom etike za profesionalne računovođe.

Preduzeća za reviziju ne mogu vršiti reviziju kod pravnog lica kome istovremeno pružaju usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.

VI. DOSTAVLJANJE I OBELODANJIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Član 34.

Finansijske izveštaje za prethodnu godinu pravna lica i preduzetnici dužni su da dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka dva kalendarska meseca tekuće godine.

Usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu, sa mišljenjem revizora, pravna lica i preduzetnici dužni su da dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka šest kalendarskih meseci tekuće godine, osim ako posebnim propisom nije drugačije regulisano.

Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje dužna su da konsolidovane izveštaje za prethodnu godinu dostave organu ili drugom pravnom licu nadležnom za vođenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom, najkasnije do datuma isteka tri kalendarska meseca tekuće godine.

Član 35.

Svi obveznici revizije iz člana 30. ovog zakona obavezni su da bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima i izveštaj o promenama na kapitalu, zajedno sa mišljenjem revizora, obelodane najkasnije do datuma isteka sedam kalendarskih meseci tekuće godine u sredstvima javnog informisanja ili putem WEB SITE-a.

VII. KOMISIJA ZA RAČUNOVODSTVO I REVIZIJU

Član 36.

Radi praćenja razvoja računovodstvene i revizorske profesije, primene međunarodne računovodstvene regulative i harmonizacije sa tom regulativom, usvajanja određenih nacionalnih standarda, nadzora nad kvalitetom rada profesionalnih organizacija, davanja i oduzimanja licenci i sertifikata i drugih poslova, Savezna vlada posebnom uredbom obrazuje Komisiju za računovodstvo i reviziju (u daljem tekstu: Komisija).

VIII. KAZNENE ODREDBE

Član 37.

Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice:

1) ako na zahtev nadležnog organa za kontrolu ne obezbedi podatke na osnovu kojih se može sagledati poslovanje pravnih lica koje su banke i druge finansijske organizacije, odnosno organizacije za osiguranje osnovale u inostranstvu (član 1. stav 5);

2) ako se ne razvrsta u mala, srednja ili velika pravna lica, u skladu sa ovim zakonom (član 4);

3) ako poslovne knjige ne vodi uredno i ažurno (član 7. stav 5);

4) ako računovodstvene isprave i dokumentaciju ne dostavi na knjiženje u propisanom roku i ako poslovnu promenu ne proknjiži u poslovnim knjigama u propisanom roku (član 11);

5) ako opštim aktom ne uredi organizaciju računovodstvenog sistema, interne računovodstvene kontrolne postupke, ne odredi lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje isprave o poslovnoj promeni, ne uredi kretanje računovodstvenih isprava i ne utvrdi rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu (član 12. stav 1);

6) ako vrši obradu podataka na računaru, a ne obezbedi sistem internih računovodstvenih kontrola i zaštitu od brisanja proknjiženih poslovnih promena saglasno računovodstvenom standardu koji reguliše računovodstveni softver (član 12. stav 2);

7) ako ne zaključi poslovne knjige u zakonom propisanim rokovima, ili ako finansijske izveštaje, poslovne knjige i računovodstvene isprave ne čuva na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (čl. 13, 14. i 15);

8) ako ne izvrši popis imovine i obaveze u smislu ovog zakona (čl. 16, 17. i 18);

9) ako pri procenjivanju i prezentaciji finansijskih izveštaja ne primenjuje računovodstvena načela definisana u okviru MRS (član 19);

10) ako vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja poveri suprotno odredbama ovog zakona (član 21. st. 1. i 4.);

11) ako opštim aktom ne utvrdi stručna zvanja predviđena u članu 21. stav 6. ovog zakona (član 21. stav 6);

12) ako vrši računovodstvene poslove suprotno uslovima propisanim ovim zakonom (član 22);

13) ako ne izvrši reviziju finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom ili ako u propisanom roku ne zaključi ugovor o vršenju revizije (član 30. stav 2. i član 33. stav 5);

14) ako duže od propisanog roka reviziju kod istog pravnog lica uzastopno vrši isto preduzeće za reviziju (član 33. stav 4);

15) ako preduzeće za reviziju obavlja reviziju u skladu sa ovim zakonom (član 33);

16) ako u zakonom predviđenim rokovima ne dostavi finansijske izveštaje (član 34).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Član 38.

Za radnje iz člana 37. ovog zakona kazniće se za prekršaj preduzetnik iz člana 1. stav 3. ovog zakona novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 39.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla stručna zvanja računovođe, samostalnog računovođe i ovlašćenog računovođe zadržavaju to zvanje, ako u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona polože ispit iz oblasti poznavanja MRS po programu koji utvrdi Komisija.

Licima koja su stekla rešenje o stručnom zvanju revizora polaganjem po programu Savezne vlade, priznaje se zvanje ovlašćenog računovođe.

Lica koja su stekla sertifikat ili rešenje revizora bez polaganja ispita, zadržavaju zvanje ovlašćenog računovođe ako u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona polože ispit iz oblasti poznavanja MRS po programu koji utvrdi Komisija.

Licima koja su stekla rešenje o zvanju ovlašćenog revizora polaganjem po programu Savezne vlade, priznaje se to zvanje.

Lica koja su stekla sertifikat ili rešenje ovlašćenog revizora bez polaganja ispita u skladu sa Zakonom o reviziji računovodstvenih izveštaja ("Službeni list SRJ", br. 30/96, 74/99, 1/2000 i 71/2001) zadržavaju zvanje ovlašćenog revizora.

Lica koja su započela polaganje ispita po programu Savezne vlade mogu da polože preostale ispite najkasnije do 30. novembra 2003. godine.

Član 40.

Odredbe čl. 23. i 24. ovog zakona, primenjuju se na godišnje finansijske izveštaje za 2003. godinu.

Odredbu člana 19. ovog zakona primenjivaće sva pravna lica i preduzetnici iz člana 1. ovog zakona, osim banaka i drugih finansijskih organizacija, od 1. januara 2004. godine.

Član 41.

Odredba člana 30. stav 2. ovog zakona u pogledu obaveznosti vršenja revizije primenjivaće se na srednja pravna lica od 1. januara 2004. godine.

Preduzeća i preduzetnici iz čl. 22. i 31. ovog zakona dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije do 31. decembra 2003. godine

Član 42.

Do obrazovanja organa ili drugog pravnog lica nadležnog za vođenje registra boniteta pravnih lica iz člana 34. ovog zakona, finansijski izveštaji dostavljaju se Narodnoj banci Jugoslavije.

Član 43.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važe: 1) Zakon o računovodstvu ("Službeni list SRJ", br. 46/96, 74/99, 22/2001 i 71/2001) i 2) Zakon o reviziji računovodstvenih izveštaja "Službeni list SRJ", br. 30/96, 74/99, 1/2000 i 71/2001).

Član 44.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2003. godine

METODOLOGIJA

ZA UTVRĐIVANJE PODATAKA I POKAZATELJA O BONITETU PRAVNIH LICA U SR JUGOSLAVIJI

OPŠTI DEO

I. OPŠTE ODREDBE

1. Ovom metodologijom uređuju se način utvrđivanja i obelodanjivanja podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica u SR Jugoslaviji potrebnih za vođenje registra podataka o bonitetu pravnih lica (u daljem tekstu: registar boniteta), sadržina izveštaja o bonitetu pravnih lica, mišljenja o bonitetu pravnih lica i kataloga podataka o bonitetu pravnih lica.

Poslovi u vezi s registrom boniteta obavljaju se u Narodnoj banci Jugoslavije - organizacionom delu koji vodi registar podataka o bonitetu (u daljem tekstu: Narodna banka Jugoslavije).

2. Ovom metodologijom utvrđuju se statusni podaci, računovodstveni podaci i pokazatelji, podaci iz izveštaja o reviziji, podaci o blokadi računa, podaci o hartijama od vrednosti i drugi relevantni podaci.

II. PODACI I POKAZATELJI O BONITETU PRAVNIH LICA

Statusni podaci

3. Izvori statusnih podataka o bonitetu pravnih lica su sledeći: Narodna banka Jugoslavije (jedinstveni registar računa, registar banaka i drugih finansijskih organizacija kojima je Narodna banka Jugoslavije izdala dozvolu za rad, registar banaka kojima je Narodna banka Jugoslavije izdala ovlašćenje za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom), registar pravnih lica Saveznog zavoda za statistiku (ROJ), registri pravnih lica trgovinskih sudova, registri Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište, evidencije republičkih ministarstava ili organa za privatizaciju i podaci koje članovi Kluba boniteta dostavljaju neposredno.

Izvori podataka iz stava 1. ove tačke utvrđeni su Zakonom o platnom prometu, Zakonom o preduzećima ("Službeni list SRJ", br. 29/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/2001 i 36/2002), Zakonom o postupku za upis u sudski registar ("Službeni list SRJ", br. 80/94), Zakonom o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja ("Službeni list SRJ", br. 31/96, 12/98, 59/98 i 74/99), Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni list SRJ", br. 65/2002), Zakonom o računovodstvu ("Službeni list SRJ", br. 46/96, 74/99, 22/2001 i 71/2001), Zakonom o Narodnoj banci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 32/93, 41/94, 61/95, 29/97, 44/99 i 73/2000), Zakonom o reviziji računovodstvenih izveštaja ("Službeni list SRJ", br. 30/96, 74/99 i 71/2001) Zakonom o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala ("Službeni list SRJ", br. 29/96, 29/97, 59/98 i 74/99), Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/2001) Zakonom o privatizaciji privrede ("Službeni list RCG", br. 23/96, 6/99 i 59/2000).

4. Ovom metodologijom standardizovani su sledeći statusni podaci o bonitetu pravnih lica:

- o identifikaciji,

- o osnivanju,

- o osnivačima i osnivačkom kapitalu,

- o klasifikaciji delatnosti,

- o ovlašćenjima,

- o odgovornosti,

- o zastupanju,

- o delovima pravnog lica,

- o povezivanju,

- o upravljanju,

- o privatizaciji,

- o platnom prometu,

- o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji,

- podaci za kontaktiranje.

5. Statusni podaci o bonitetu pravnih lica prate se i ažuriraju u skladu s njihovim nastajanjem i njihovim promenama.

6. Statusni podaci o bonitetu pravnih lica su javni podaci koje Narodna banka Jugoslavije daje iz evidencija i registara kojima raspolaže, kao i javni podaci iz evidencija i registara kojima raspolažu trgovinski sudovi, Savezni zavod za statistiku, Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko tržište, Ministarstvo za privredu i privatizaciju Republike Srbije, Savez za privatizaciju Republike Crne Gore i Centralna depozitarna agencija Republike Crne Gore.

Računovodstveni podaci i pokazatelji

7. Jednoobraznost evidencija računovodstvenih podataka i pokazatelja po grupama pravnih lica obezbeđuje se podzakonskim aktima donetim u skladu sa Zakonom o računovodstvu, kojima se propisuju posebni kontni okviri i sadržaj pojedinih računa u kontnim okvirima, i to posebno za preduzeća i zadruge, za banke i druge finansijske organizacije, za organizacije za osiguranje i za berze i berzanske posrednike.

8. Izvori računovodstvenih podataka za utvrđivanje boniteta pravnih lica su računovodstveni godišnji izveštaji preduzeća i zadruga, banaka i drugih finansijskih organizacija, organizacija za osiguranje i berzanskih posrednika, a obezbeđuju se korišćenjem podataka iz sledećih obrazaca:

- bilansa stanja,

- bilansa uspeha,

- dodatnog računovodstvenog izveštaja - aneksa,

- izveštaja o raspodeli rezultata i pokriću gubitka,

- bilansa tokova gotovine,

- reklasifikovanog bilansa stanja za banke i druge finansijske organizacije,

- izveštaja o ostvarenim pokazateljima poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija (Obrazac BON),

- izveštaja o klasifikaciji bilansne i vanbilansne aktive banaka i drugih finansijskih organizacija (Obrazac KA).

Izvori podataka iz stava 1. ove tačke definisani su Zakonom o računovodstvu, Zakonom o Narodnoj banci Jugoslavije i Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama.

Izvori podataka iz stava 1. ove tačke vode se u Narodnoj banci Jugoslavije, a način prikupljanja, korišćenja i obrade tih podataka propisan je podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona navedenih u tom stavu.

9. Računovodstveni podaci i pokazatelji o bonitetu pravnih lica iz računovodstvenih izveštaja izračunavaju se u vremenskim serijama od 10 godina - pri čemu je bazna 1994. godina, i to tako što se prvom sledećom godinom eliminiše prva godina iz desetogodišnje serije.

Izuzetno od stava 1. ove tačke, za podatke i pokazatelje o bonitetu banaka i drugih finansijskih organizacija bazna godina je 2000. godina, a podaci i pokazatelji su iz reklasifikovanih bilansa stanja i bilansa uspeha i iz obrazaca BON i KA.

10. Bazni (izvorni) nivo računovodstvenih podataka čine sledeći podaci: podaci sadržani u obrascima godišnjih izveštaja počev od 1994. godine, iskazani u skladu sa Zakonom o računovodstvu koji je bio na snazi u godini za koju su podaci iskazani, zatim podaci sadržani u reklasifikovanim obrascima bilansa stanja i bilansa uspeha, iskazani u skladu sa uputstvom o načinu izrade i rokovima dostavljanja reklasifikovanog bilansa stanja i bilansa uspeha banaka i drugih finansijskih organizacija koje je bilo na snazi u godini za koju su reklasifikovani podaci iskazani, kao i podaci sadržani u obrascima BON i KA iskazani u skladu sa Odlukom o bližim uslovima primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama koja je bila na snazi u godini za koju su podaci iskazani.

Podaci za berzanske posrednike grupisani su u posebnu celinu, preuzimanjem iz grupa pravnih lica u koje su razvrstani pri osnivanju, a na osnovu spiska berzanskih posrednika koji su dobili dozvolu za rad od Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište.

11. Prvi (izvedeni) nivo vremenske serije podataka, počev od 1994. godine, izračunava se sažimanjem pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha u skladu sa Zakonom o računovodstvu iz 1996. godine, a iskazuju se samo bilansne pozicije bitne za izračunavanje pokazatelja, odnosno bilansne pozicije koje obuhvataju pripremanje bilansa za analizu.

Podaci iz stava 1. ove tačke standardizovani su po grupama pravnih lica, i to za:

1) preduzeća i zadruge:

- sažeti bilans stanja,

- sažeti bilans uspeha,

- sažeti bilans tokova gotovine,

- dodatni računovodstveni izveštaj - aneks I,

- bilans stanja pripremljen za utvrđivanje neto obrtnog fonda,

- bilans uspeha pripremljen za utvrđivanje pokazatelja o uspešnosti poslovanja,

- izveštaj o raspodeli rezultata i pokriću gubitka;

2) banke i druge finansijske organizacije:

- sažeti bilans stanja,

- sažeti bilans uspeha,

- sažeti bilans tokova gotovine,

- dodatni računovodstveni izveštaj - aneks I,

- bilans stanja pripremljen za analizu po ročnosti i po poreklu (dinarski i devizni),

- bilans stanja pripremljen za utvrđivanje pokazatelja,

- bilans uspeha pripremljen za utvrđivanje pokazatelja o uspešnosti poslovanja,

- izveštaj o raspodeli rezultata i pokriću gubitka;

3) organizacije za osiguranje:

- sažeti bilans stanja,

- sažeti bilans uspeha,

- sažeti bilans tokova gotovine,

- dodatni računovodstveni izveštaj - aneks I,

- bilans stanja pripremljen za analizu,

- bilans uspeha pripremljen za utvrđivanje pokazatelja o uspešnosti poslovanja,

- izveštaj o raspodeli rezultata i pokriću gubitka;

4) berzanske posrednike:

- sažeti bilans stanja,

- sažeti bilans uspeha,

- dodatni računovodstveni izveštaj - aneks I,

- bilans stanja pripremljen za analizu,

- bilans uspeha pripremljen za utvrđivanje pokazatelja o uspešnosti poslovanja,

- izveštaj o raspodeli rezultata i pokriću gubitka.

12. Drugi (izvedeni) nivo vremenske serije podataka za banke i druge finansijske organizacije, počev od 2000. godine, izračunava se sažimanjem reklasifikovanih bilansnih pozicija stanja i uspeha u skladu sa Uputstvom o načinu izrade i rokovima dostavljanja reklasifikovanog bilansa stanja i bilansa uspeha banaka i drugih finansijskih organizacija ("Službeni list SRJ", br. 31/99, 11/2000, 13/2000 i 52/2002).

Podaci iz stava 1. ove tačke standardizovani su na obrascima:

- sažeti reklasifikovani bilans stanja,

- sažeti reklasifikovani bilans uspeha,

- reklasifikovani ročni i valutni podbilans.

13. Treći (izvedeni) nivo vremenske serije podataka, počev od 1998. godine, čine konsolidovani podaci koji se, u skladu sa Odlukom o utvrđivanju računovodstvenog standarda o Konsolidovanom godišnjem računu ("Službeni list SRJ", br. 11/98), iskazuju na obrascima bilansnih šema grupe pravnih lica kojoj pripada matično pravno lice.

Za složena pravna lica s konsolidovanim bilansima, bonitet se utvrđuje na osnovu podataka i pokazatelja iz prvog nivoa podataka (sažeti bilans stanja, sažeti bilans uspeha i dodatni računovodstveni izveštaj - aneks I) za pojedinačna pravna lica iz tačke 11. ove metodologije - i to za preduzeća i zadruge, za banke i druge finansijske organizacije i za organizacije za osiguranje.

Za zavisna pravna lica koja u konsolidovane izveštaje matičnog pravnog lica nisu uključena zbog malog značaja različitih delatnosti koje obavljaju i drugih razlika, iako ispunjavaju uslove predviđene za konsolidaciju - bonitet se utvrđuje na osnovu podataka iz njihovih bilansa.

14. Četvrti (izvedeni) nivo vremenske serije podataka, počev od 1994. godine, čine zbirni podaci pravnih lica razvrstani po kriterijumima, i to za:

1) preduzeća i zadruge:

- klasifikacija delatnosti (privredna oblast i industrijska grana),

- veličina pravnog lica (velika, srednja, mala),

- vlasnička struktura (državna, društvena, privatna, zadružna i mešovita),

- teritorijalna pripadnost (SR Jugoslavija, Republika Crna Gora, Republika Srbija ukupno i u tome posebno Srbija bez autonomnih pokrajina, Autonomna Pokrajina Vojvodina i Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija);

2) banke i druge finansijske organizacije:

a) za banke:

- ovlašćenja za obavljanje poslova sa inostranstvom (veliko, srednje i malo),

- ovlašćenja za obavljanje platnog prometa u zemlji,

- vreme osnivanja (osnovane pre i posle 1989),

b) za druge finansijske organizacije:

- ovlašćenja za obavljanje platnog prometa u zemlji,

3) organizacije za osiguranje:

- oblici osnivanja (akcionarsko društvo, deoničarsko društvo, društvo za uzajamno osiguranje, agencije i ostale organizacije),

4) berzanske posrednike:

- vrsta posla (brokeri i dileri),

Izvedeni podaci iz stava 1. ove tačke izračunavaju se (grupišu) iz vremenskih serija podataka iz prvog nivoa (sažeti bilans stanja, sažeti bilans uspeha i dodatni računovodstveni izveštaj - aneks I) i izveštaja o raspodeli rezultata i pokriću gubitka, a za banke i druge finansijske organizacije - i iz drugog nivoa (sažeti reklasifikovani bilans stanja, sažeti reklasifikovani bilans uspeha i ročni i valutni podbilans), i to posebno za preduzeća i zadruge, za banke i druge finansijske organizacije, za organizacije za osiguranje i za berzanske posrednike.

15. Pokazatelji za ocenu boniteta pravnih lica utvrđuju se na osnovu računovodstvenih podataka iz tač. od 11. do 14. ove metodologije.

Peti (izvedeni) nivo vremenske serije pokazatelja iz stava 1. ove tačke, počev od 1994. godine, izračunava se iz prvog, drugog, trećeg i četvrtog nivoa podataka, i to posebno za:

1) preduzeća i zadruge:

- pokazatelji imovinske strukture (intenzitet ulaganja u osnovna sredstva, intenzitet finansijskih ulaganja, intenzitet ulaganja u obrtnu imovinu, stepen otpisanosti osnovnih sredstava, kvota otpisa osnovnih sredstava),

- pokazatelji poslovne aktivnosti (odnos osnovnih sredstava i poslovnih sredstava, koeficijent obrta ukupne imovine, koeficijent obrta potraživanja od kupaca, vreme vezivanja potraživanja od kupaca, koeficijent obrta obaveza prema dobavljačima, vreme vezivanja obaveza prema dobavljačima),

- pokazatelji strukture kapitala (kvota sopstvenog kapitala, kvota pozajmljenog kapitala, stepen zaduženosti preduzeća),

- pokazatelji likvidnosti (pokazatelji dugoročne kongruencije rokova, statički pokazatelji likvidnosti, neto obrtni fond, racio neto obrtnog fonda, stepen pokrića zaliha neto obrtnim fondom, trajnost otplata),

- dinamički pokazatelji likvidnosti (cash flow, funds flow),

- pokazatelji uspešnosti (rentabilnost sopstvenog kapitala pre i posle oporezivanja, rentabilnost ukupnog kapitala pre i posle oporezivanja, marža dobitka, kvota raspodele, rentabilitet imovine neophodne preduzeću, učešće kamate u ukupnom prihodu, leverige faktor, leverige rizik, stopa rasta sopstvenog kapitala),

- pokazatelji tržišne vrednosti (zarade po akciji, dividendna stopa, bilansna vrednost po akciji, berzanski kurs akcije, racio cena/zarada po akciji, racio plaćanja dividendi),

- pokazatelji budućeg razvoja (kvota rasta preduzeća, troškovi istraživanja i razvoja);

2) banke i druge finansijske organizacije:

a) iz računovodstvenih izveštaja:

- pokazatelji finansijske snage (obim aktive, dobitak ili gubitak),

- pokazatelji profitabilnosti (stopa prinosa na aktivu, stopa ukamaćenosti aktive - bruto i neto, stopa prinosa na kapital, stopa prinosa na prosečno angažovani kapital, stopa prinosa na akcijski kapital, stopa prinosa na prosečno angažovani akcijski kapital, cena tuđeg kapitala, vrednost prihoda prema ukupnoj vrednosti aktive, prosečna vrednost kamatonosne aktive prema prosečnoj aktivi, rentabilnost trajnog kapitala),

- pokazatelji strukture bilansa (kvalitet dinarskog i ukupnog kreditnog portfelja, rezerva za gubitak u odnosu na neto gubitak, odnos tuđih i sopstvenih sredstava, stopa revalorizacije kapitala),

- pokazatelj efikasnosti poslovanja,

- pokazatelj produktivnosti,

- analiza marže (prihod od kamate u odnosu na ukupnu vrednost prihoda, troškovi kamata u odnosu na ukupne prihode),

- pokazatelji likvidnosti (stope tekuće primarne i sekundarne likvidnosti, učešće likvidne aktive u ukupnoj aktivi, koeficijent transformacije, GEP likvidnosti, osetljivost bilansa na promene u kamatnoj stopi),

b) iz reklasifikovanih bilansa:

- pokazatelj strukture bilansa (stopa potencijalnog gubitka),

- pokazatelji likvidnosti (koeficijent likvidnosti, koeficijent transformacije, stope tekuće i sekundarne likvidnosti, učešće likvidne aktive u ukupnoj aktivi),

v) iz obrazaca BON i KA:

- pokazatelji strukture bilansa (kvalitet aktive - Obrazac KA, adekvatnost kapitala - Obrazac BON, koeficijent plasmana u osnovna sredstva - Obrazac BON);

3) organizacije za osiguranje:

- opšti pokazatelj (učešće premije organizacije za osiguranje u ukupnoj premiji u SR Jugoslaviji),

- pokazatelji likvidnosti (opšti i rigorozni racio likvidnosti, stepen pokrivenosti obrtnih sredstava dugoročnim izvorima, stepen otpisa potraživanja, racio obrtnog fonda),

- pokazatelji finansijske strukture (I i II stepen pokrića, intenzitet finansijskih ulaganja, intenzitet obrtne imovine, kvote sopstvenog i pozajmljenog kapitala, stepen zaduženosti),

- pokazatelji uspešnosti (stepen pokrića poslovnih rashoda, rentabilitet sopstvenog i ukupnih kapitala posle oporezivanja, leverige faktor, neto dobitak po akciji),

- posebni pokazatelji (stepen pokrivenosti likvidiranih i rezervisanih šteta tehničkom premijom, ekonomičnost troškova sprovođenja osiguranja, premija osiguranja po radniku, troškovi sprovođenja osiguranja po radniku, stepen tehničke sigurnosti, stepen gotovinskog pokrića obaveza za štete i udele u štetama, stepen sigurnosti osiguravajućeg pokrića, stepen sigurnosnog potencijala);

4) berzanske posrednike:

- pokazatelji finansijske snage (obim aktive, ukupan kapital, dobitak, gubitak),

- pokazatelji likvidnosti (odnos kratkoročnih obaveza i potraživanja, koeficijent finansijske stabilnosti, odnos poslovnih prihoda i rashoda, odnos finansijskih prihoda i rashoda),

- pokazatelji strukture bilansa (učešće kratkoročnih potraživanja u aktivi, učešće kratkoročnih obaveza u pasivi, odnos osnovnog kapitala i aktive),

- pokazatelji profitabilnosti (kamatonosna aktiva, učešće prihoda od kamata u ukupnim prihodima, učešće prihoda od provizija u ukupnim prihodima, ostvarena razlika u ceni za dilera, stopa prinosa na ukupan kapital, stopa prinosa na sopstveni kapital, zarade po akciji).

16. Za pokazatelje iz tačke 15. ove metodologije daje se način njihovog iskazivanja i izračunavanja, kao i njihovo značenje.

17. Računovodstveni podaci i pokazatelji kao podaci o bonitetu pravnog lica koji se daju na osnovu godišnjih izveštaja pravnih lica - predstavljaju javne podatke.

Podaci iz reklasifikovanog bilansa stanja i reklasifikovanog bilansa uspeha i podaci iz obrazaca BON i KA koje banke i druge finansijske organizacije dostavljaju Narodnoj banci Jugoslavije - predstavljaju javne podatke ako su banke i druge finansijske organizacije dale saglanost za njihovo korišćenje.

Mišljenje ovlašćenog revizora

18. U skladu sa Zakonom o reviziji računovodstvenih izveštaja, revizija je obavezna za velika i srednja preduzeća, za banke i druge finansijske organizacije, za organizacije za osiguranje, za berzanske posrednike, kao i za sve emitente koji svoje hartije od vrednosti prodaju javnom ponudom. Izuzetno, od 2000. godine zaključno sa 2003. godinom, srednja preduzeća ne podležu obavezi revizije računovodstvenih izveštaja, osim onih preduzeća u koja su strana lica uložila kapital najmanje u iznosu jedan milion SAD dolara ili u protivvrednosti drugih stranih sredstava plaćanja, i preduzeća koja su trajno uložila kapital u inostranstvu. Revizija računovodstvenih izveštaja za 1997. godinu, i za naredne godine zaključno sa 1999. godinom, obavlja se u skladu sa uredbama o kriterijumima i dinamici revizije računovodstvenih iskaza za 1997, 1998. i 1999. godinu.

19. Izvor podataka o izvršenoj reviziji računovodstvenih izveštaja je evidencija (skeniranje ili prepis) mišljenja ovlašćenog revizora, koje usvoji nadležni organ pravnog lica kod koga je obavljena revizija, a koje ovlašćeni revizor izrađuje na osnovu izveštaja o izvršenoj reviziji računovodstvenih izveštaja.

Izvor podataka iz stava 1. ove tačke definisan je Zakonom o reviziji računovodstvenih izveštaja i, počev od 2000. godine, vodi se u Narodnoj banci Jugoslavije, a način obrade tih podataka (evidentiranje, skeniranje ili prepis) uređuje se uputstvima Narodne banke Jugoslavije.

20. Mišljenje ovlašćenog revizora može biti:

- pozitivno - da su računovodstveni izveštaji objektivni i istiniti;

- mišljenje s rezervom - da se ovlašćeni revizor ne slaže sa iskazivanjem određenih pozicija u računovodstvenim izveštajima;

- uzdržavajuće - da postoje poslovni događaji ili potencijalne obaveze čiji je ishod neizvestan ili ograničenja u obimu revizije zbog kojih se mišljenje ne može izraziti;

- negativno - da računovodstveni izveštaji nisu ni objektivni ni istiniti.

Izmena sadržine računovodstvenih izveštaja na osnovu mišljenja ovlašćenog revizora uzima se u obzir pri oceni boniteta.

21. Standardizovani izveštaj o izvršenoj reviziji - podaci o reviziji računovodstvenih izveštaja, sadrži podatke iz evidencije o obavezi vršenja revizije računovodstvenih izveštaja i mišljenje ovlašćenog revizora.

22. Podaci iz mišljenja ovlašćenog revizora koje je usvojio nadležni organ pravnog lica predstavljaju javne podatke i koriste se za davanje podataka o bonitetu tog lica.

Podaci o blokadi računa

23. Izvor podataka o blokadi računa za utvrđivanje boniteta pravnih lica jeste Narodna banka Jugoslavije, a ti se podaci dobijaju obradom podataka iz jedinstvenog registra računa i evidencija prinudne naplate o danima nelikvidnosti.

Izvori podataka iz stava 1. ove tačke definisani su Zakonom o platnom prometu i propisima Narodne banke Jugoslavije, a vode se u Narodnoj banci Jugoslavije. Način prikupljanja, korišćenja i obrade tih podataka utvrđuje se podzakonskim aktima donetim na osnovu navedenog zakona i uputstvima Narodne banke Jugoslavije.

24. Podaci o danima nelikvidnosti pravnih lica izračunavaju se za poslednjih šest meseci do meseca u kome se daje izveštaj - na nivou mesečnih i dnevnih podataka za tekući mesec.

Podaci iz stava 1. ove tačke standardizovani su po sledećim grupama:

- blokada računa na dan koji prethodi danu sačinjavanja izveštaja;

- broj dana blokade u tekućem mesecu;

- broj dana blokade po mesecima;

- najduža neprekidna blokada u poslednjih šest meseci do meseca u kome se daje izveštaj i za tekući mesec do dana koji prethodi danu sačinjavanja izveštaja.

Podaci o hartijama od vrednosti

25. Izvori podataka o hartijama od vrednosti za bonitet pravnih lica su godišnji računovodstveni izveštaji, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti i berze.

Izvori podataka iz stava 1. ove tačke obezbeđuju podatke o:

- osnovnom (akcijskom) kapitalu i njegovoj strukturi,

- dobiti, dividendi i neraspoređenom dobitku,

- smanjenju, odnosno povećanju kapitala,

- emisiji kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti,

- akcijama po vrsti (obične i prioritetne),

- akcijama iz privatizacije,

- tržišnoj vrednosti akcija,

- berzanskom kursu akcija.

Izvori podataka iz stava 1. ove tačke definisani su Zakonom o računovodstvu, Zakonom o platnom prometu, Zakonom o tržištu hartija od vrednosti, Zakonom o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala, Zakonom o privatizaciji i Zakonom o privatizaciji privrede Crne Gore, kao i drugim propisima, i vode se u Narodnoj banci Jugoslavije ili u trgovinskim sudovima. Način prikupljanja, korišćenja i obrade ovih podataka utvrđen je podzakonskim aktima navedenih zakona i uputstvima institucija nadležnih za obezbeđivanje podataka o hartijama od vrednosti.

26. Podaci i pokazatelji o hartijama od vrednosti pravnih lica koji se izračunavaju iz računovodstvenih izveštaja iskazuju se u vremenskim serijama od 10 godina, a iz Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti - za tekuću kalendarsku godinu.

Podaci i pokazatelji iz tačke 25. ove metodologije su zarada po akciji, dividendna stopa, bilansna vrednost po akciji, berzanski kurs akcije, racio cene/zarade po akciji, racio plaćanja dividendi, a standardizovani su posebno za preduzeća i zadruge, za banke i druge finansijske organizacije, za organizacije za osiguranje i za berzanske posrednike.

27. Podaci o hartijama od vrednosti iz računovodstvenih izveštaja i registra trgovinskih sudova predstavljaju javne podatke.

III. IZVEŠTAJ O BONITETU PRAVNIH LICA

28. Izveštaj o bonitetu pravnih lica (u daljem tekstu: izveštaj o bonitetu), u smislu ove metodologije, predstavlja sistematizovani minimalni set podataka i pokazatelja o pravnom licu.

29. Izveštaj o bonitetu sastoji se od sledećih delova:

- prvi deo - statusni podaci,

- drugi deo - računovodstveni pokazatelji,

- treći deo - mišljenje ovlašćenog revizora,

- četvrti deo - izveštaj o izvršenoj kontroli poslovanja pravnog lica, zaključno sa godišnjim računom za 2001. godinu,

- peti deo - podaci o blokadi računa pravnog lica,

- šesti deo - pokazatelji o hartijama od vrednosti.

30. Prvi deo izveštaja o bonitetu sadrži set izabranih ažurnih statusnih podataka karakterističnih za svaku grupu pravnih lica na dan izrade ovog izveštaja, sa naznakom poslednje promene o:

- identifikaciji,

- osnivanju,

- osnivačima i osnivačkom kapitalu,

- klasifikaciji delatnosti,

- ovlašćenjima,

- odgovornostima,

- zastupanju,

- delovima pravnog lica,

- povezivanju,

- upravljanju,

- privatizaciji,

- platnom prometu,

- prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.

31. Drugi deo izveštaja o bonitetu sadrži vremensku seriju seta izabranih individualnih računovodstvenih pokazatelja pravnog lica za pet poslednjih godina, zaključno s godinom koja prethodi godini u kojoj se daje taj izveštaj, kao njihov odnos prema zbirnim pokazateljima iz tač. 13. i 14. ove metodologije. Ovaj deo sadrži i relevantne relacije (prosečne, minimalne i maksimalne veličine) za ocenu boniteta i njihovo značenje. Drugi deo izveštaja o bonitetu standardizovan je posebno za:

- preduzeća i zadruge (pokazatelji imovinske strukture, poslovne aktivnosti, strukture kapitala, likvidnosti, dinamičke likvidnosti, poslovne uspešnosti, tržišne vrednosti i budućeg razvoja);

- banke i druge finansijske organizacije (pokazatelji finansijske snage, profitabilnosti, strukture bilansa, efikasnosti poslovanja, produktivnosti, analize marže i likvidnosti);

- organizacije za osiguranje (pokazatelji likvidnosti, finansijske strukture i uspešnosti, kao i posebni pokazatelji);

- berzanske posrednike (pokazatelji finansijske snage, likvidnosti, strukture bilansa i profitabilnosti).

32. Treći deo izveštaja o bonitetu sadrži poslednje originalno (skenirano) mišljenje ovlašćenog revizora na osnovu izvršene revizije računovodstvenih izveštaja i podataka o obavezi vršenja revizije u prethodnom periodu, kao i vrstu tog mišljenja ako je revizija izvršena.

33. Četvrti deo izveštaja o bonitetu predstavlja poslednji originalni (skenirani) izveštaj o kontroli, zaključno sa godišnjim računom za 2001. godinu.

34. Peti deo izveštaja o bonitetu sadrži podatke o tome da li je račun blokiran i o danima blokade za poslednjih šest meseci, kao i njihov grafički prikaz.

35. Šesti deo izveštaja o bonitetu sadrži set izabranih pokazatelja o hartijama od vrednosti za poslednjih pet godina (pokazatelji tržišne vrednosti), zaključno s godinom koja prethodi godini u kojoj se daje taj izveštaj.

36. Izveštaj o bonitetu sastavlja se posebno za preduzeća i zadruge, za banke i druge finansijske organizacije, za organizacije za osiguranje i za berzanske posrednike.

IV. MIŠLJENJE O BONITETU PRAVNIH LICA

Mišljenje o bonitetu preduzeća i zadruga

37. Uzimanjem u obzir seta minimalnog broja ili svih pokazatelja propisanih za preduzeće - formira se mišljenje (zaključak):

1) da je (ili nije) posmatrano preduzeće rentabilno;

2) da je (ili nije) posmatrano preduzeće sigurno i likvidno;

3) da je (ili nije) posmatrano preduzeće nezavisno;

4) da je (ili nije) posmatrano preduzeće sposobno za prilagođavanje;

5) da visina sopstvenog kapitala posmatranog preduzeća odgovara (ili ne odgovara) riziku;

6) da je (ili nije) politika raspodele posmatranog preduzeća u funkciji optimiziranja tržišne vrednosti akcija i preduzeća u celini;

7) da su indikatori budućeg rasta posmatranog preduzeća povoljni (ili nepovoljni).

Ovo mišljenje se formira ukrštanjem pokazatelja, njihovim poređenjem (u vremenu) s prosecima u privrednim oblastima, u industrijskim granama i sa očekivanjima, kao i sa opšteprihvaćenim standardima.

38. Da je preduzeće rentabilno (ili nije) potvrđuje naročito:

- stopa ukamaćenja ukupnog kapitala,

- stopa ukamaćenja sopstvenog kapitala,

- leverige efekt i leverige faktor rizika.

39. Da je preduzeće sigurno i likvidno (nesigurno i nelikvidno) potvrđuju:

- visina sopstvenog kapitala i rentabilno poslovanje;

- adekvatnost finansiranja, koja se ispoljava u vlasničkoj i ročnoj strukturi kapitala, finansiranju stalne imovine pre svega sopstvenim kapitalom, a dugoročno vezanih obrtnih sredstava dugoročnim kapitalom, što pretpostavlja pozitivni neto obrtni fond i aproksimaciju pokrića zaliha neto obrtnim fondom;

- usaglašena (sinhronizovana) brzina obrtanja potraživanja i kratkoročno pozajmljenog kapitala (obaveza);

- da veličina novčanog toka koji potiče iz poslovnog procesa (cash flow) ostvarenog u prošlosti indicira popravljanje ili održavanje mogućnosti plaćanja u budućnosti;

- da promena neto obrtnog fonda koji potiče iz svih novčanih tokova (a ne samo iz poslovnih) potvrđuje ili opovrgava prognozu održavanja sposobnosti plaćanja (likvidnosti).

40. Da je preduzeće nezavisno (ili nije) naročito garantuju: rentabilno poslovanje, visoki neto obrtni fond, brzo oslobađanje kapitala vezanog u imovini koja nije u novčanoj formi (brzo obrtanje imovine, ali i obaveza) i permanentna sposobnost plaćanja (likvidnost) - što sve minimizira mogućnost nametanja nepovoljnih zahteva poverioca.

41. Da je preduzeće sposobno (ili nije) za prilagođavanje izmenjenim uslovima poslovanja (zahtev fleksibilnosti), što je rizik konjukturnih kolebanja, ispoljen pre svega u širenju i sužavanju tržišta - potvrđuju zahtevi za dodatnim kapitalom ili potreba da se pozajmljeni kapital vrati. Zahtevana elastičnost u finansiranju podrazumeva adekvatno finansiranje i adekvatnu dispoziciju kapitala, što znači da je fiksne potrebe potrebno finansirati sopstvenim kapitalom, a varijabilne potrebe - pozajmljenim kapitalom.

42. Da visina sopstvenog kapitala preduzeća odgovara (ili ne odgovara) riziku (što znači da veći rizik zahteva veći sopstveni kapital) - jeste zahtev obrnuto srazmeran principu rentabilnosti (veća rentabilnost znači manji rizik, a to zahteva manji sopstveni kapital, i obrnuto). Za zaključivanje o tome kolika je pokrivenost rizika služe, pored pokazatelja rentabilnosti za različite periode u prošlosti, pokazatelji kao što su kvota sopstvenog kapitala i stopa zaduženosti.

43. Da je (ili nije) politika raspodele preduzeća u funkciji optimiziranja tržišne vrednosti akcija - potvrđuju berzanski, odnosno tržišni kurs akcija veći od bilansnog, rastući dobitak po akciji i kvota raspodele koja vodi računa o dividendi, ali i o rastu sopstvenih izvora.

44. Indikatori budućeg rasta preduzeća su naročito:

- brže reinvestiranje u postojeću imovinu od njenog otpisa;

- rastući troškovi istraživanja i razvoja;

- brže povećanje obima poslovanja (rast prihoda od prodaje) u odnosu na granu.

Eventualni raskorak između razvoja rentabilnosti, s jedne, i sigurnosti i likvidnosti, s druge strane, pretpostavlja prognozu posledica takvog raskoraka, kritičnu tačku u vremenskom pogledu i napomenu o merama za usaglašavanje razvoja rentabilnosti i održavanja finansijske ravnoteže.

Mišljenje o bonitetu banaka i drugih finansijskih organizacija

45. Uzimanjem u obzir seta minimalnog broja ili svih propisanih pokazatelja formira se mišljenje (zaključak) da je (ili nije) posmatrana banka ili druga finansijska organizacija:

1) likvidna,

2) sigurna,

3) rentabilna.

46. U analizi tržišnog položaja daju se komparativni podaci o banci i o drugim bankama, o drugoj finansijskoj organizaciji i o drugim finansijskim organizacijama, koji su predviđeni ovom metodologijom. Na osnovu te analize, donosi se zaključak o tržišnoj snazi banke ili druge finansijske organizacije.

47. U analizi trenda analizira se evolucija osnovnih bilansnih veličina banke ili druge finansijske organizacije u izabranoj vremenskoj seriji (uz ograde o uticaju inflacije, deviznog kursa i računovodstvenih politika). Posebno se analiziraju valutni i ročni podbilansi i izvodi zaključak o verovatnom kretanju veličina (hipotetička analiza, odnosno tzv. ako-onda analiza).

48. U analizi indikatora poslovanja daje se analiza indikatora profitabilnosti, likvidnosti, kvaliteta aktive, bilansne strukture i drugih pokazatelja (GEP likvidnosti, osetljivost na promene kamatne stope). Na osnovu te analize, izvode se zaključci o intenzitetu indikatora i o njihovom poređenju s normativnim ili prosečnim veličinama ili ekstremnim odstupanjima.

49. Zaključak o kreditnom riziku predstavlja rezime analiza iz tač. od 46. od 48. ove metodologije.

Ako postoje eliminatorni faktori, iz kojih sledi negativno mišljenje, oni se daju taksativno (otvoren postupak stečaja ili likvidacije, negativni cash flow, nelikvidnost, gubitak, stopa potencijalnih gubitaka iznad normativne itd.) Takođe, navode se značajne činjenice koje mogu ugroziti nastavak poslovanja banke (velike blokade, neispunjeni multiplikatori, stalno maksimalno korišćenje obavezne rezerve).

Zaključci o kreditnom riziku posebno se odnose na:

- tržišnu poziciju i procenu razvoja (rast depozita, nove emisije, cena akcija),

- stabilnost i zadovoljavajući obim cash flow-a,

- stabilnost i adekvatnost dobiti,

- poboljšanje/pogoršanje kvaliteta aktive.

Mišljenje o bonitetu organizacija za osiguranje

50. Na osnovu utvrđenog seta računovodstvenih podataka za ocenu boniteta, mišljenje o bonitetu organizacije za osiguranje u funkciji ocene kreditne sposobnosti treba da ukaže na:

1) njenu tržišnu poziciju,

2) sigurnost,

3) rentabilnost,

4) likvidnost.

51. Tržišna pozicija organizacije za osiguranje izvodi se analizom finansijske snage te organizacije izražene u bilansnoj sumi, veličini kapitala i dobiti (gubitak), kao i poređenjem ovih veličina sa adekvatnim veličinama drugih organizacija za osiguranje ukupno - po oblicima organizovanja i teritorijalnoj pripadnosti.

52. Sigurnost organizacije za osiguranje analizira se na osnovu podataka o kapitalu, početnoj rezervi sigurnosti, dugoročnim rezervisanjima (matematička rezerva osiguranja života, rezerva sigurnosti, rezervisanja za masovnu i katastrofalnu štetu) i kratkoročnim rezervisanjima (prenosna premija, rezervisane štete).

Sigurnost organizacije za osiguranje posmatra se i kroz njeno učešće u reosiguranju i saosiguranju, kao i kroz iznos premija, odnosno udela u naknadi štete po ovim osnovama.

Posebni pokazatelji koji se koriste u analizi sigurnosti su stepen pokrivenosti likvidiranih i rezervisanih šteta tehničkom premijom, stepen tehničke sigurnosti, stepen sigurnosti osiguravajućeg pokrića i stepen sigurnosnog potencijala. Ta analiza treba da ukaže i na rizike iz poslovanja same osiguravajuće organizacije - kroz pokazatelje stepena zaduženosti, kvote sopstvenog kapitala, obima garantnih rezervi i stepena naplativosti potraživanja.

53. Rentabilnost organizacije za osiguranje utvrđuje se analizom prihoda te organizacije, po obimu i vrsti osiguranja, rekonstrukcijom tehničke premije i njene strukture, iznosom prenosnih premija i isplatom štete, kao i na osnovu seta pokazatelja o stepenu pokrića poslovnih rashoda, o stopi prinosa na sopstvena sredstva i o neto dobiti po akciji. Analitički se posmatraju troškovi sprovođenja osiguranja i iznosi rezervisanja, kao i tehnički rezultati osiguranja.

54. Analiza likvidnosti organizacije za osiguranje daje pregled njene kratkoročne likvidnosti, posebno sa stanovišta pokrića kratkoročnih obaveza likvidnim sredstvima. U tu svrhu koriste se opšti i rigorozni racio obrtnog fonda.

Iz analize gotovinskog toka utvrđuje se sposobnost organizacije da generiše dovoljnu likvidnost.

55. Na osnovu navedenih analiza utvrđuje se tekuća kreditna sposobnost organizacije za osiguranje i projektuje trend njene kreditne sposobnosti, i to posebno:

- razvoj (evolucija) tržišnog položaja,

- adekvatnost novčanog toka,

- stepen pokrivenosti rizika koji se osiguravaju,

- sposobnost za nastavak poslovanja (pokriće sopstvenih rizika).

Mišljenje o bonitetu berzanskih posrednika

56. Uzimanjem u obzir seta minimalnog broja ili svih propisanih pokazatelja, formira se mišljenje (zaključak) da je (ili nije) posmatrani berzanski posrednik:

1) siguran (finansijska snaga),

2) likvidan,

3) rentabilan.

57. Da je berzanski posrednik siguran potvrđuje:

- visina kapitala u odnosu na preuzeti rizik,

- ostvareni dobitak.

58. Da je berzanski posrednik likvidan pokazuje adekvatnost finansiranja ispoljena u ročnoj strukturi izvora i plasmana.

59. Da je berzanski posrednik rentabilan pokazuje:

- kamatonosna aktiva,

- učešće prihoda od kamata u ukupnim prihodima,

- učešće prihoda od naknada u ukupnim prihodima,

- stopa prinosa na ukupan kapital,

- zarada po akciji,

- ostvarena razlika u ceni za dilere.

V. KATALOG PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA

60. Katalog podataka o bonitetu pravnih lica (u daljem tekstu: katalog) sadrži sve standardizovane individualne i zbirne podatke i pokazatelje utvrđene ovom metodologijom i date pod naslovima:

a) podaci i pokazatelji o bonitetu pravnih lica,

b) izveštaj o bonitetu pravnih lica,

v) mišljenje o bonitetu pravnih lica.

61. Sistematizacija (grupisanje) podataka i pokazatelja u katalogu vrši se u formi pregleda, izveštaja, informacija ili publikacija, objedinjenih na različitim nivoima ili pojedinačno, i to na sledeći način:

a) podaci i pokazatelji o bonitetu pravnih lica:

1) statusni podaci,

2) vremenske serije računovodstvenih podataka i pokazatelja:

- bazni (izvorni) nivo podataka počev od 1994. godine,

- prvi (izvedeni) nivo podataka počev od 1994. godine, u skladu sa Zakonom o računovodstvu iz 1996. godine - sažeti bilansi,

- drugi (izvedeni) nivo podataka počev od 2000. godine - reklasifikovani podaci banaka i drugih finansijskih organizacija,

- treći (izvedeni) nivo podataka počev od 1998. godine - konsolidovani podaci,

- četvrti (izvedeni) nivo podataka počev od 1994. godine - zbirni podaci,

- peti (izvedeni) nivo podataka počev od 1994. godine - pokazatelji za ocenu boniteta,

3) mišljenje ovlašćenog revizora,

4) izveštaj o izvršenoj kontroli poslovanja, zaključno sa godišnjim računom za 2001. godinu,

5) podaci o blokadi računa,

6) podaci o hartijama od vrednosti;

b) izveštaj o bonitetu pravnih lica;

v) mišljenje o bonitetu pravnih lica;

g) makroekonomske informacije;

d) specijalni aranžmani na zahtev korisnika.

Podaci i pokazatelji iz stava 1. ove tačke grupišu se posebno za preduzeća i zadruge, za banke i druge finansijske organizacije, za organizacije za osiguranje i za berzanske posrednike.

Detaljan pregled podataka, pokazatelja i izveštaja iz stava odredbe pod a, b i v ove tačke, po grupama pravnih lica, sadržan je u katalogu i posebno se vodi, na način propisan ovom metodologijom.

62. Podaci o bonitetu pravnih lica daju se u pismenoj formi na magnetnom nosiocu podataka ili elektronski.